Некретнине у Европи: У Паризу квадрат 13.462 евра, у Новом Саду 1.605

Станови, практично, нигде у Европи нису јефтини, а једино питање је где су и колико скупи.
1
Фото: Ilustracija/pixabay.com

Кирије и цене некретнина ће у Немачкој расти и следеће године, показала је студија консултатске куће “Делоит”.

Студија је установила и да је Минхен у међувремену за купце некретнина постао други по скупоћи град у Европи, одмах иза Париза.

Према налазима “Делоита”, „може се рећи да је изградња нових некретнина у Немачкој и даље испод европског просека”.

За израду секторске студије, која је објављена у петак, стручњаци су упоредили податке из 68 градова у 23 европске земље. Шеф одељења “Делоита” за некретнине у Немачкој Михаел Милер потврдио је да су у целој Европи порасле цене изградње.

Поремећени ланци снабдевања и оскудица у материјалу повећавају ризике у планирању и реализацији грађевинских пројеката.

Цене изградње терају нагоре и недостатак радне снаге и свеопшта инфлација. Међутим, раст каматне стопе може да успори потражњу и раст цена, оценио је Милер. У Минхену су купци за стан у новоградњи, према наводима “Делоита”, прошле године морали да плате, у просеку, 10.500 евра по квадрату. Само је Париз, са 13.462 евра био скупљи.

Јефтинији су Лондон, Осло и Франкфурт са 8.400 евра. У Амстердаму је квадратни метар био 7.600, а у Копенхагену 7.300 евра. У Хамбургу су купци, према студији “Делоита”, плаћали 6.900 евра, а у Берлину 6.500 за квадрат стамбеног простора.

Повољно је, са друге стране, било у бугарским црноморским градовима Варна и Бургас, где је нови стан у просеку могао да се купи за 900 евра по квадрату.


Домаћи рекордери

Стан за који је издвојено највише новца у другом кварталу 2022. године је стан у новоградњи у износу од 1.387.888 евра, површине је 163 метара квадратних и налази се на локацији Београд на води, подаци су Републичког геодетског завода.

Најскупљи квадрат стана у Србији у другом кварталу 2022. године прометован је на локацији Београд на води, на општини Савски венац, и коштао је 9.545 евра по метру квадратном, површине је 97 метара квадратних и то је стан у новоградњи.

Укупан обим новчаних средстава на тржишту непокретности у Републици Србији у другом кварталу 2022. године износио је две милијарде евра, што представља повећање од 27,5 одсто у односу на исти квартал 2021. године.


Када је реч о месечној кирији, Париз је такође био најскупљи са 29,19 евра по квадратном метру, а следе Осло, Лондон и Амстердам. Минхен је на десетом месту, са 18,90 евра. За Франкфурт је “Делоит” утврдио да кирија износи, у просеку, 15,90 евра по квадрату, у Берлину је 14,30, а у Хамбургу 13,60.

По броју станова, Немачка је са 43,1 милионом, или око 51.800 станова на 100.000 становника, у горњој трећини. “Делоит”, међутим, сматра да постоји потенцијал када је реч о новоградњи, јер су прошле године изграђена свега 372 стана на 100.000 становника, а започета је градња 299.

У многим земљама на тржишту станова осетио се пријем избеглица из Украјине, а највише у Пољској, Словачкој и Мађарској.

„У другом кварталу 2022. смањила се понуда станова за изнајмљивање, јер су многи искоришћени за смештај украјинских избегличких породица”, наводи се у студији “Делоита”.

Највише новца је потребно издвојити за некретнину у Београду, где је просечна цена продатих старијих станова 1.773 евра по квадрату, док је максимална постигнута цена 4.300 евра. За новији стан је потребно далеко више новца, па је просечна цена продатих станова 2.304 евра по квадрату, а максимална постигнута цена 9.454. У Новом Саду су цене приближне оним у Београду, па је просечна цена старијег стана 1.605, а маскимална 2.900, док је за новоградњу просечна цена 1.560, а максимална 3.512. 

Ниш је доста приступачнији, па је просек квадрата старијег стана коштао 1.040 евра, док је максимална цена 1.857, а у новоградњи је просечно било потребно 1.100 евра за квадрат, док је максимална цена 2.000 евра за кавдарат. У Крагујевцу су цене најприступачније, па је за староградњу потребно у просеку 880 евра, а максимално за староградњу 1.283, док је за новије станове у просеку било потребно 1.020 евра за квадрат, а максимално 1.703. 

С. Аничић Илић

EUR/RSD 117.2860
Најновије вести