Контакт центар ради три месеца а укупан број представки грађана и привреде је 4.422, а од тога 34 одсто предмета било је из надлежности Тржишне инспекције.
НАЛЕД наводи да су се грађани током првог таласа пандемије поред подизања цена, најчешће жалили и на одбијене рекламације, нерегистроване малопродаје или неиздавање фискалних рацуна.
„Иако су инспектори брзо поступали по пријавама, верујем да би радили још ефикасније, кад би се младе генерације заинтересовале и више бирале овај позив, чиме би се поправила старосна структура запослених у инспекцијама која сада у просеку износи 57 година”, изјавила је директорка Европске банке за обнову и развој за Западни Балкан (ЕИБ) Жужана Харгитаи.
ЕИБ подржава реформу инспекцијских служби у Србији а Харгитаи сматра да би инспекторе у раду требало мотивисати тако што би им се омогућило да редовно напредују, као и да квалитетан кадар буде адекватно награђен.
Према подацима за 2019. и 2020. годину грађани су се Тржишној инспекцији највише обраћали због незаконитог подизања цена у трговинским радњама (61 процената), по 27 одсто пријава било је за сектор услужних делатности и због неприхватања рекламација.
А значајан број пријава био је и због нерегистрованих радњи и неиздавања рачуна, наводи НАЛЕД. Од пријава које је надлежна инспекција поднела суду, изречено је 536 казни, четири пријаве су одбијене, једна пресуда била је ослобађајућа а један поступак је обустављен.
Најчешће изрицане пресуде односиле су се на забрану обављања делатности за нерегистроване радње, привремено одузимање робе и отклањање недостатака по Закону о туризму.
Тржишна инспекција у последњих годину и по дана на терен је излазила у просеку 65 пута дневно и обавила 36.000 надзора и то са тек 350 инспектора, а највише због сумњи у незаконито подизање цена.
„Грађани ову инспекцију виде као најзаслужнију за сузбијање сиве економије, више и од председника државе и Владе, што потврђује 18 процената испитаника у НАЛЕД-овом истраживању ставова о сивој економији”, наводи се у Билтену те организације.
Д. Мл.
