По последњој регулативи измена и допуна Закона о озакоњењу објеката, тај поступак би требало да се заврши 2023. године, али су слабе наде да ће општине и градови у томе успети. По подацима Министрства грађевине с краја прошле године, легализовно је свега 230.000 објеката, а на грађевинску дозволу чека бар још четири пута толико бесправно изграђених.
Шефица Јединице НАЛЕД-а за имовину и инвестиције Јасмина Радовановић каже за „Дневник” да предлажу продужење законског рока за озакоњење објеката јер тај посао неће бити завршен сигурно још наредних пет година.
Решавање постојећих предмета не може се привести крају, чак и кад бисмо у овом тренутку имали развијену електронску платформу и довољан број људи који би радили на тим предметима, истиче Јасмина Радовановић.
Како је додала, готово свака општина или град има своју тзв. е-писарницу преко које евидентирају и воде предмете за озакоњење и то, показало се, није довољно.
Идеја је да систем буде централизован на нивоу државе да би држава коначно могла да спроводи мониторинг и активније се укључи у процес озакоњења на локалу, казала је Радовановић.
Она додаје да су, по истраживањима које су спровели, само у једној општини дошли до податка да постоји 40.000 активних, односно нерешених предмета, док на њима ради један до пет запослених у посебним одељењима за озакоњење.
Зато је потребно наћи начин да се грађани стимулишу да поднесу захтев за легализацију да би се процес озакоњења окончао јер држава нема капацитета да пописом покрије све нелегалне објекте. Као и у другим административним поступцима, предлажемо дигитализацију поступка озакоњења да би се спроводио максимално ефикасно, уз транспарентност рада и контролисане трошкове. Те препоруке требало би спровести што пре, ако имамо у виду да је рок за завршетак озакоњења постављен на пет година од ступања закона, додаје она.
По речима Јасмине Радовановић, НАЛЕД нема тачан број колико објеката је легализовано а колико још чека на озакоњење, али истиче да се број предмета прилично разликује од општине до општине.
Уз поменута три кључна предлога – продужење рока за легализацију, увођење подстицаја за грађане и дигитализације поступка – НАЛЕД сматра да би било потребно ангажовати и знатно већи број људи да ради на пословима озакоњења, можда и кроз привремене и повремене послове, уговоре на одређено док се не заврше сви активни предмети.
У делу дигитализације потребно је креирање дигиталне платформе која би омогућила лакше подношење потребне документације, праћење предмета и бржу комуникацију с обрађивачима предмета у погледу недостајуће документације, истакла је Јасмина Радовановић.
По њеним речима, треба обезбедити и помоћ странкама које нису довољно упућене у процедуре током поступка озакоњења, осигурати спремност свих поступајућих органа управе да у поступцима озакоњења раде по хитном поступку и, на крају, преиспитати које све таксе за озакоњење постоје и омогућити грађанима стимулацију за подношење захтева за озакоњење, на пример, увођењем могућности плаћања таксе на рате или на одложено.
Управо спроводимо истраживање међу свим локалним самоуправама и одржали смо неколико састанака с представницима више градова и општина. Желимо да укључимо све локалне самоуправе да би нам дале неопходне информације о броју нерешених предмета, броју спроведених рушења и како они виде могућност унапређења поступка озакоњења, навела је Јасмина Радовановић, и истакли да ће након тога НАЛЕД изаћи у јавност с конкретним бројевима и предлозима за унапређење поступка озакоњења.
Требало би, додала је, имати у виду да нелегална градња у Србији није престала и да држава мора да нађе начина како да се с тим проблемом носи.
З. Делић
