Реч је о штедно кредитним задругама које су се појавиле у неким државама, али у Србији се за сада не планира њихово оснивање...
- Ове институције функционишу у целом региону и готово у свим земљама Европке уније - каже професор на Београдској банкарској академији др Бранко Живановић. -Нама је такође сугерисано да их уведемо, као што је то био случај и са платним институцијама. Међутим за разлику од поменутих оне носе много већи ризик. Задруге се не баве само платним прометом већ прикупљају депозите предузетника и мањих предузећа те грађана. Зато постоји оправдана бојазан да би ту могло доћи до проблема. Сви се још сећамо и “Југоскандика” и “Дафимента” као и сличних пирамидалних тековина. Зато је ту веома битно одредити како би те финансијске институције биле контролисане, а да клијенти не буду преварени.
За решавање овог питања има времена. Како су из Народне банке Србије објаснили за „Дневник” оснивање и рад штедно кредитних задруга код нас био је могућ све до доношења односно примене важећег Закона о банкама од 1. октобра 2006. године.
Ко би код нас био заинтересован за оснивање задруга у овој области?
- Ту би се удружили мали привредни субјекти као што су занатлије, трговци или угоститељи. Они су кроз разна удружења и иначе међусобно пословно повезани ради рационализације трошкова пословања. Камате које би они понудили тржишту свакако би биле ниже у односу на оне које нуде пословне банке. Што се тиче камата на штедњу њих би требало ставити под лупу. Није реално да на једној страни имамо ниске камате на кредите, а на другој високе на штедњу - каже др Живановић.
Тада су укинуте штедно кредитне задруге и прописано је да нико осим банака не може да се бави банкарским пословима. У време када је закон донет у Србији су радиле само четири штедно кредитне задруге. Њима је остваљен рок од годину дана да пословање прилагоде новом пропису и постану банке или се угасе.
Народна банка Србије није против уласка других играча на наше финансијско тржиште и јачања конкуренције -кажу из наше централне монетарне институције. Пример за то је Закон о платним услугама који је омогућио и другима играчима сем банака да уђу на тржиште. Данас чак двадесетак институција нуди платне слуге, а једна је специјализована за ове послове у области електронског новца.
Код нас банке плаћају премију за осигурање штедних депозита. Гарантује се исплата до 50.000 евра. Када су поједине банке због лоших пословних резулата укидане, ова обавеза је испоштована. Живановић каже да би ако се једног дана и дозоволи оснивање ових институција, оне такође требале да плаћају премије за осигурање депозита по угледу на банке. То је начин да се заштити стабилност функционисања финансијског система, а не само клијенти.
Због сигурности ових задруга домаће потрошаче и комитенте банака још неће болети глава. Из НБС подсећају да банке на нашем тржишту нуде разноврстан сет прозвода. Понуда је намењена не само грађанима већ и малим предузећима и ситнијим пољопривредним газдинствима. На сајту Министраства републике Србије су инфромације које се односе на програме финансирања малог и средњег бзниса.Тим путем добијају повољније изворе финансирања. Кредитну подршку и подстицаје дају и Фонд за развој Србије и Агенције за осигурање и финансирање извоза. Средства се под повољнијим условима од комерцијалних банака добијају и преко међународних финансијских институција уз гаранцију државе. Однедавно су доступна и средства из фондова Европске уније. На финансијску подршку код нас могу да рачунају почетници у бизнису, мала и микро предузећа. Сви тии програми доступни су на сјатну Министраства привреде -објашњавају из НБС.
Душанка Вујошевић
