Наиме, комуналне делатности су делатности од општег интереса и од изузетног су значаја за функционисање заједнице, грађана и правних лица. Закон о комуналним делатностима прописује комуналне делатности и уређује опште услове и начин њиховог обављања. Тим истима законским актом прописано је да комуналну делатност снабдевања водом за пиће и градски и приградски превоз путника тролејбусима и трамвајима могу обављати искључиво јавна предузећа која оснивају општине, друштво с ограниченом одговорношћу и акционарско друштво чији је једини власник јавно предузеће, односно локална самоуправа.
Из таквих прописа произлази да искључиво лица из правног сектора или друштво капитала које оснива општина, односно јавно предузеће, може тиобавља комуналну делатност снабдевања водом за пиће и јавни превоз трамвајима и тролејбусима, као и да су локалне самоуправе дужне да створе услове за обезбеђивање одређеног квалитета услуге, обима, доступности и континуитета, као и надзор над њиховим вршењем.
Корист од предложених допуна Закона о комуналним делатностима имаће јавна комунална предузећа, од којих се очекује да искористе могућност склапања послова с приватним сектором да би се побољшали квалитет и доступност услуга грађанима, затим привредна друштва и предузетници који тим допунама добијају могућност да обављају већи број услуга.
Очекује се повећање заинтересованости приватних инвеститора за улагање у пројекте развоја и унапређење комуналне услуге. Највише користи би требало да имају корисници услуга, односно грађани и привредни субјекти.
Међутим, општине су под сталним притиском грађана да подигну ниво квалитета комуналних делатности и унапреде пружање јавних услуга, а оне располажу ограниченим средствима и често то нису у могућности. Управо због тога изменама Закона о комуналним делатностима уводи се повезивање јавног и приватног сектора које треба да омогући трајно унапређење квалитета живота грађана.
Допуном постојећег Закона о комуналним делатностима омогућиће се и изградња комуналне инфраструктуре, која изискује знатне своте новца, што општине без приватног партнера нису у позицији да изграде, а што ће имати утицај на повећање квалитета комуналне услуге за крајње кориснике, а то су грађани Србије.
Јавна комунална предузећа из сопствених прихода треба не само да финансирају текуће издатке већ и капитална улагања и инвестиције у опрему и објекте комуналне инфраструктуре без којих није могуће поуздано и стабилно задовољити комуналне потребе становништва.
Конкретно, допуне Закона о комуналним делатностима, о којима ће коначну реч дати посланици Скупштине Србије, прописују да јавна предузећа из тог сектора могу закључивати уговоре с приватним сектором ради обављања одређених послова из комуналних делатности, при чему јавно предузеће остаје кључни вршилац комуналне делатности.
На централне системе снабдевања водом прикључено је 5,9 милиона становника, што је 83 одсто од укупног броја.
Водоводна мрежа у Србији је углавном изграђена самодоприносом грађана, без техничке документације, приликом изградње нису поштовани стандарди... Такође, у појединим насељима проблем припајања водоводне мреже представља конфигурација терена, као и то што се снабдевање становништва водом обавља директно с изворишта.
Љ. Малешевић
