Николић наводи да су међународне финансијске инситуције конзервативне и да увек полазе од "најгорег могућег исхода", али и да је тај исход планиран за Србију, каже он, релативно бољи од других земаља.
"У трећем кварталу ће свакако бити бољи привредни раст, то је извесно. Ако погледамо по секторима, свакако ће носилац бити индустрија, где се очекује раст већи од три одсто међугодишњи и то ће бити боље вероватно и од првог тромесечја", рекао је Николић Танјугу.
Додаје и да је стање у пољопривреди боље него прошле године и истиче да се у том сектору очекује раст од око четири одсто.
"Уз индустрију, пољопривреду и трговину на мало апсолутно компензујемо оне лошије резултате из дела сектора услуга и вероватно грађевинарства", рекао је Николић.
Наводи да је изненађујће да је индустрија јако добра и истиче да је имала драстичан пад само у априлу, али да се у јуну и августу брзо опоравила и вратила на озбиљне стопе раста.
Истиче да те добре стопе раста потичу из различитих области, као што су, наводи Николић, намештај, прехрамбена индустрија, фармацеутска индустрија, делом хемијска...
Николић каже да ако добрим резултатима у индустрији и пољопривреди додамо и подршку која је стигла од државе за привреду, а која се одразила и на тржиште рада које је дало подстрек промету трговини, ова година може, упркос корони, истиче он, да буде јако повољна.
Уверен је и да ће те добре резултате констатовати и ММФ на предстојећим састанцима са српским властима и да ће наши економски резултати за њих бити позитивно изненађење.
Подсећа да Србија у последње три године није имала никакав проблем са ММФ-ом, те очекује и да ће током ове последње посете они похвалити Србију.
Сматра да нема неког озбиљнијег разлога за наставак аранжмана, ако се, каже, узму у обзир макроекономски параметри и структурне промене које се дешавају у српској економији.
Николић је истакао да је још једна добра вест за српску економију Економско-инвестициони план за Западни Балкан, који би током следеће недеље требало да представи европски комесар за проширење Оливер Вархељи.
Истиче да је за регион најављено око четири милијарди евра и да ће та помоћ бити добра за регион у овом кризном периоду.
"Европска помоћ је на линији овог таласа, пре свега институционалних инвеститора, који је започет са ДФЦ-ом, а пре тога са Кином", указао је Николић.
Оцењује да је тај план ЕУ битнији за Србију од америчког ДФЦ-а, јер су, указује, у претходним годинама најважније инвестиције долазиле управо из Европе.
Николић каже да је Србија уз инвестиције из Западне Европе имала и доста инвестиција из Русије, Турске...
Наводи да би та позитивно интересовање за Западни Балкан знак да регион "несумњиво очекују добре године".
"Да ли ћемо све то искористити на прави начин, видећемо, али ово на неки начин даје апсолутно позитивне изгледе за раст и развој Србије у нередном периоду", закључује Николић.
