Приликом представљања новог броја месечног билтена МАТ у Привредној комори Николић је рекао да су капитални издаци достигли готово пет посто БДП-а, што је оценио као оптимални ниво.
– Дакле, више не говоримо о достизању идеалне структуре већ се сада можемо преусмерити на причу о квалитету самог улагања па ће ове и наредних година фокус бити на томе где улагати, на који начин, а не више колико јер улажемо сасвим довољно – рекао је Николић.
Индустријска производња прошле године је у Србији порасла 0,3 процената, а Николић наглашава да се битно опоравила у децембру прошле године.
– Тада је престигла ниво из 2018. године, иако смо мислили, с обзиром на лош почетак године, да ће бити нешто слабија – казао је Николић.
На индустријску производњу, наглашава, утицале су санкције приштинске администрације на робу, што је редуковало пре свега прехрамбену индустрију, а трпели смо и рецесиони притисак од земаља ЕУ, односно еврозоне, пре свега Немачке и Италије, које су обориле индустријску активност.
– Већ од септембра и октобра ствари су се поправиле и сада је тренд уобичајен, и уколико задржимо добар раст извоза, можемо очекивати да и ове године, трећу годину заредом, забележимо реалативно високе и задовољавајуће стопе раста БДП-а – рекао је Николић.
Навео је и да највише забринутости српској економији могу донети спољни ризици као што су Брегзит, односно последице епидемије коронавируса у Кини.
– Данас више није централно питање српске економије достизање фискалне и монетарне стабилности, већ како да робустним растом ухватимо корак с развијенијим земљама Европе – сматра Александар Влаховић, председник Програмског одбора „Копаоник бизнис-форума”. – Прошлогодишњи раст, који је суштински узрокован бумом грађевинске индустрије и капиталним пројектом „Турски ток”, Србију помера напред у поређењу са земљама Централне и Источе Европе.
– Програмом „Србија 2025”, ако добро разумем, најављује се повећање јавних инвестиција на више од пет посто БДП-а, што је позитивно и што је у складу с нашим препорукама повећања укупних инвестиција – рекао је Влаховић.
При томе, додао је, важно је да структура јавних инвестиција буде економски продуктивна, тј. да буду заступљена улагања која имају директни и индиректни утицај на укупну економску активност.
По његовим речима, кључни предуслов за достизање и одржавање високих стопа раста јесу инвестиције и институције.
– При том, Србија мора да има амбициозну развојну агенду која ће омогућити достизање раста по стопама од седам одсто годишње. То би довело до двоструко већег БДП-а у периоду од једне деценије. Такав раст би, по нивоу стандарда становништва, снажно приближио Србију просеку који данас постоји у ЕУ – рекао је Влаховић.
Поменути амбициозни раст, како каже, подразумева значајно већи удео инвестиција у БДП-у, и то до нивоа од 26 одсто, а данас је тај удео 22 одсто БДП-а.
Навео је да је потребно и повећати продуктивност, која је тек трећину европског просека, а неопходне су и мере на повећању извоза, који је данас око 40 одсто БДП-а, са чиме је повезан степен конкурентности.
Д. Млађеновић
