Председник Извршног одбора Рајфајзен банке Зоран Петровић је рекао на панелу Унапређење конкурентности српске привреде да до год имамо “државу која је доминантан произвођач, можемо да причамо колико хоћемо, то јест не можемо да причамо о предузетништву”.
Он каже да државу треба свести на најмању могућу меру и да она буде само тамо где је приватни монопол гори од државног.
Слабо нам то успева - како да смањимо моћ коју политичари данас имају. Још је остало из Титовог времена да када кажеш приватник звучи пежоративно. Приватници нису хероји, а требало би да буду, нагласио је.
Он је рекао да је пуно добрих ствари урађено претходниих година, као што је усвајање новог Закона о раду, али да има још доста посла, на пример, да буде ефикасније правосуђе како компаније не би губиле време по судовима.
Председник Српског пословног клуба Привредник Зоран Дракулић је рекао да се дигитализација јако брзо развија и да јавни и приватни сектор морају да је прате.
Причамо о дигиталној економији, а онда доводимо инвеститоре да бисмо запослили јефтину радну снагу, то није будућност Србије, имамо потенцијал да одмах уђемо у четврту технолошку револуцију и да будемо успешнији, сматра он.
Истиче да приватни сектор чини свега 30 одсто БДП-а и да би морао да буде већи.
Председник Грчко - српског пословног савета Симеон Цомокос је нагласио да је подизање конкурентности привреде веома важно и да то за Србију значи и наставак приступања ЕУ.
Навео је да је ово права година за Западни Балкан у том погледу, пошто Бугарска председава ЕУ, а онда преузима Аустрија.
Цомокос је рекао да је макроекономска и политичка стабилност веома важна за подизање конкурентности привреде и да Србија треба само да настави започете реформе.
Директор за некретнине и развој Икее у Југоисточној Европи Владислав Лалић је рекао да долазак великих инвеститора као што је та компанија може да повећа конкуреност и да је зато важно да се стално унапређује пословни амбијент.
Већи број инвестиција ће довести до повећања конкурентности, додао је он и изразио наду да ће се у Србији брже примењивати препоруке из Беле књиге Савета страних инвеститора.
Генерални директор НИС-а Кирил Тјурдењев је рекао да држава треба више да инвестира у образовање и да је веома важна дигитална трансформација.
Економиста у Европском одељењу ММФ-а Кристина Ричманд је рекла да Србија има добру макроекономску перспективу и суфицит, али и ниску продуктивност, мале приватне и јавне инвестиције.
Приватни сектор је мали с апекта броја запослених, велика је сива економија, а трећина фирми делом учествује у сивој зони. Такође, видимо да мање од пет одсто фирми пријављује трошење на истраживање и развој.
Она предлаже да се сачува макроекономска стабиност, наставе реформе, смањи бирократија и уведе што више електронских услуга, као и да се растерети привреда по питању пореза.
Генерални директор Делез Србија Квентин Роје је рекао да Србија треба да учини много напора по питану образовања и да влада треба више да ослушкује потребе бизниса.
Роје је рекао да Србија може да привуче много међународних играча, “пошто је брилијант за привреду“.
Само баците семе и оно роди. Зато један од праваца развоја треба да буде пољопривреда, поручио је он.
