Истраживање показује да више од половине српских талената из дијаспоре исказује спремност да сарађује са Србијом, али тренутно, свега 18,6 одсто њих има план да се на неки начин ангажује у матици, док би остали то урадили ако би неко то од њих званично затражио или би се стекли посебни услови са нагласком на тачно дефинисање услова сарадње.
Према резултатима истраживања, 43,3 одсто анкетираних није показало спремност да улаже своје ресурсе у развој матице, сваки четврти академац у дијаспори се изјаснио да није у могућности да улаже у развој Србије, док 17, 8 одсто не жели да улаже у Србију.
Супротно уобичајеном мишљењу, како се наводи у истраживању, да држава од дијаспоре и повратника најпре добија новац као корист, испитаници у први план истичу знање које су стекли радећи у другачијем друштвеном окружењу и условима, затим пријатељске и пословне везе са људима из струке као најважније што могу да уложе у напредак Србије.
Већина српских талената у дијаспори и даље је везана за Србију и спремна да помогне.
"У истраживању то потврђује тест лојалности према коме чак 86 одсто испитаника из дијаспоре даје подршку Србији на свим међународним такмичењима", наводи се у резулатима истраживања.
Порука испитаника је да улога државе у односу са њима не треба да буде једнострано кабинетски осмишљена, парцијална, површна и бирократско-командне природе, већ да суштински полази од партнерства са дијаспором и повратницима како би се промовисала конкретна политика која уважава потребе и аспирације високообразоване дијаспоре и њених партнера у матици.
Како се у истраживању истиче, дијаспора и повратници од државе захтевају на првом месту да их "упозна" и да креира базу податак која би била доступна свим заинтересованим странама.
„Затим, испитаници захтевају да се направи боља организација администрације како би се олакшала њихова и страна разнородна улагања, да изврши реформу научног система и да модернизује систем образовања који би био прилагођен потребама тржишта".
Испитаници закључују да путем коришћења праксе модерног менадзмента, државне структуре треба да креирају одговарајуће окружење и пруже потребне ресурсе за развијање партнерства између високообразоване дијаспоре и Србије.
Према економској активности, већина анкетираних је запослена (80 одсто), па следе студенти (15,6 одсто), док је знатно нижи удео незапослених лица (1,7 одсто) и пензионера (два одсто).
Већина учесника анкете живи у Сједињеним Америчким Државама (25,2 одсто) и у Немачкој (22,4 одсто). На трећем месту према броју анкетираних је Канада (7,6 одсто), следе Аустрија и Аустралија (по 6,5 одсто), Велика Британија (5,7 одсто), док је удео учесника анкете из други држава мањи од пет одсто.
Истраживање, у коме су учествовала 353 високообразована лица, урађено је за "Центар за живот-да нас буде више", у сарадњи са министром без портфеља задуженог за демографију и популациону политику и Републичког завода за статисику, и реализовано је крајем прошле године.
