Наиме, традиционално, робна размена с иностранством бележи негативан салдо: знатно је већи број производа који се увозе у односу на број оних које војвођански привредници извозе.
Такође, велики је број производа у робној размени и на једној и на другој страни који, појединачно, имају симболичну вредност (испод хиљаду евра). Исто тако, број земаља из којих се увози већи је у односу на број земаља у које се извози, при чему је већи број оних из којих се увози у вредностима испод хиљаду евра (17 земаља).
– Од јануара до октобра ове године забележено је повећање вредности извоза од 13,2 одсто, али и увоза од 21,1 одсто – рекао је председник Привредне коморе Војводине Бошко Вучуревић. – Из размене је забележен наш спољнотрговински дефицит у вредности 567,3 милиона евра. Значајно је повећана – 29,2 одсто – вредност извоза машина и опреме, односно капиталних производа, који учествују у укупном извозу с готово четвртином. Вредност извоза репроматеријала, који највише учествују у укупном извозу и чине готово трећину извоза, повећана је 13,8 одсто. Извоз трајних производа за широку потрошњу – апарати за домаћинство, електрични уређаји, намештај… –повећан је више од 12 одсто, али је учешће тог извоза исто као и од јануара до октобра 2017. – тек 5,1 одсто.
У односу на остварене спољнотрговинске резултате у 2017. години, вели Вучуревић, остварени извоз представља 94,9 одсто вредности прошлогодишњег, док је реализовани увоз готово достигао вредност прошлогодишњег – 98,9 одсто.
С друге стране, каже, све групе производа допринеле су расту увоза, захваљујући већем увозу капиталних производа (машине и опрема) и репроматеријала, који збирно чине више од половине укупног увоза – 50,7 одсто. Иако је вредност њиховог увоза повећана појединачно 17,2 одсто (у односу на исти период лане), њихово учешће у укупном увозу је благо смањено.
Највеће повећање, истакао је Вучуревић, забележено је код увоза енергената – 35,6 одсто, што је подигло увоз за 385,8 милиона евра.
–Традиционало, увоз енергената чини више од четвртине укупног увоза, а због повећања вредности, повећано је и учешће у укупном увозу с 24,9 одсто на 27,9 одсто. Повећана вредност тог увоза је делимично и последица повећане цене нафте на међународном тржишту.
Вучуревић наводи да је више вредност увоза – готово петину – забележена код трајних производа за широку потрошњу (повећање од 19,4 одсто), док увоз нетрајних производа за широку потрошњу (храна, пиће, дуван, лекови…) бележи раст од 20,1 одсто.
З. Делић
