Међутим, у Србији критеријуми родне равноправности и социјалног укључивања се убедљиво најмање користе за избор понуда, а већина учесника у процесу, било да су наручиоци или понуђачи, није ни упозната са њима, показује истраживање НАЛЕД-а.
Према извештају Канцеларије за јавне набавке из 2020, вредност набавки опао је на 6,8 одсто БДП-а што, иако далеко испод европског нивоа, оставља довољно простора да се на тржишту оствари и позитиван социјални утицај, наведено је у билтену НАЛЕД-а.
Како би подстакли институције да куповину робе, услуга и радова, искористе и за решавање одређених друштвених проблема, НАЛЕД је, уз подршку Шведске агенције за међународну сарадњу (Сида), а у сарадњи са Коалицијом за развој солидарне економије, у оквиру пројекта "Ефективне јавне набавке у служби економског раста", израдио анализу препорука за укључивање социјалних елемената у све сегменте јавне набавке - од припреме документације, преко одређивања критеријума за доделу уговора, до реализације.
"Универзални циљеви социјалних елемената у набавкама свуда у свету су искорењивање сиромаштва, заштита животне средине и стварање једнаких могућности на тржишту, а у њиховој примени у Централној Европи предњачи Пољска, у којој су, према последњој анализи из 2018, били заступљени у 73,5 одсто огласа. На овај начин наручиоци могу да захтевају од понуђача да поштују социјална и радничка права и тако обезбеде праведне плате, сигурне радне услове и родну равноправност или да предузму конкретне мере за остваривање друштвених циљева", каже координатор за регулаторну реформу у НАЛЕД-у Никола Комшић наводећи кључне налазе анализе "Развој јавних набавки са социјалним елементима" спроведене у оквиру пројекта.
Такође, социјална предузећа, чија је главна одлика да доприносе решавању неког социјалног проблема, могу најбоље да одговоре на такав захтев наручилаца, додаје.
Према његовим речима, масовније укључивање социјалних критеријума у бодовање понуда ни на који начин не би угрозило конкуренцију.
Подаци са Портала јавних набавки, показују да је током прошле године само 37 уговора додељено у оквиру резервисаних јавних набавки, а на тржишту постоји око 500 социјалних предузећа, која би могла да се нађу у улози понуђача.
"Сектори са највећим обртом капитала, као што су грађевина, здравство и трговина, најпогоднији су за укључивање социјалних елемената. На пример, код набавке болничких униформи, можете поставити критеријум да у производњи раде особе са инвалидитетом и друге теже запошљиве групе или да произвођач поседује одређене сертификате који сведоче о добрим условима и платама запослених", рекао је Комшић.
Како каже, код припреме урбанистичких планова, од понуђача се може тражити да је већ учествовао у креирању простора на социјално-инклузиван начин, тако да су јавне површине и зграде приступачне свима.
Одређени помак остварен је новим Законом о јавним набавкама, којим је проширена одредба да се набавка може резервисати само за предузећа за професионалну рехабилитацију и запошљавање лица са инвалидитетом.
Од 2020. године, ова одредба односи се на сва социјална предузећа, чији је основни циљ друштвена и професионална интеграција лица у неповољном положају, док су осим особа са инвалидитетом, као та лица означене и друге маргинализоване групе - жртве насиља, бивши затвореници, Роми и Ромкиње и други.
Укључивање социјалних елемената било би заступљено у набавкама код којих је кључни критеријум доделу уговора економски најповољнија понуда, која поред цене у обзир узима и квалитет понуђеног производа или услуге и чију већу заступљеност у укупном броју поступака НАЛЕД заговара кроз пројекат "Ефективне јавне набавке у служби економског раста".
Ипак, овај критеријум за доделу уговора имао је предност у односу на најнижу цену у само шест одсто случајева, што је пад од три процентна поена у односу на 2019.
Предлог НАЛЕД-а је да Канцеларија за јавне набавке изради конкретне смернице и предлоге критеријума, како би додатно едуковала све учеснике у процесу и промовисала улогу социјалних предузећа у друштву.
