Будући да се ближи грејна сезона, пад цене природног гаса добра је вест за оне који тај енергент користе за загревање домаћинстава, али је велико питање како ће се то осетити на нашем тржишту, и да ли ће. Иначе, цена гаса за индивидуалне потрошаче на домаћем тржишту није се мењала готово три године. Кубни метар тог енергета кошта око 40 динара у просеку, односно цена се разликује од дистрибутера до дистрибутера.
По речима председника Удружења за гас Србије Војислава Вулетића, пад цене природног гаса на тржишту последица је начина на који се одређује цена тог енергента, односно колико ће он коштати зависи од неколико фактора, а садашњи пад цена тог енергента је у складу с ценом нафте, која је у протеклом периоду ишла наниже. Уз то, Вулетић наглашава да се цена тог енергента разликује од државе до државе и да је заправо резултат директног уговора између добављача и купца.
– Цена гаса се одређује се на основу формуле у којој значајан удео у последњих девет месеци има цена нафте па кад она иде наниже, на цену гаса то се одрази касније, исто се дешава и када цена нафте расте, а на цену природног гаса утичу и неки други параметри – каже Вулетић. – Дакле, садашња цена гаса заправо је последица пада цена нафте у последњих неколико месеци и нема везе с тим колике су резерве тог енергета у складиштима гаса у Европи, као ни с изградњом гасовода Северни ток 2.
Да подсетимо, почетком октобра прошле године, након неколико недеља сталног раста, барел „брента” премашио је износ од 85 долара. После тога цена је клизила наниже. До краја године цена нафте непрестано је падала и на почетку ове године барел је био јефтинији и више од 30 долара и коштао око 50 долара – па се сада на цену гаса рефлектују ефекти тог пада цене.
Дакле, у зависности од цене нафте, с одговарајућом временском задршком, „кроје” се цене природног гаса. Иначе, његова цена за испоруке у овом месецу на холандском спот-тржишту, главном показатељу за тржиште природног гаса у Западној Европи, тренутно је на најнижем нивоу од 2010. године због вишка понуде, по анализи консултантске компаније „Ристад енерџи”. Тако је Ник ван Кутерен из холандске енергетске компаније ПЗЕМ истакао да ће у септембру складишта гаса у северној Европи бити пуна, што повећава ризик од даљег пада цена.
Упркос паду цена гаса, Русија и САД су драстично повећале извоз у првих пет месеци ове године. Русија је прошле године учествовала с 38 одсто у европској потрошњи гаса. С друге стране, подаци америчке Управе за информације о енергетици показали су да је годишњи извоз ТПГ-а у Европу у 2018. години био 13 пута већи него у 2016. години.
Будући да је из Русије најављено да ће почетком 2020. године престати транзит природног гаса преко Украјине, то би Србију ставило у веома лошу позицију, пошто се готово све потребне количине природног гаса за домаће тржиште увози из Русије, преко Мађарске, до које се транспортује из Украјине.
За сада се, указује Војислав Вулетић, снабдевање Србије природним гасом одвија као и раније, а у складишту у Банатском Двору има довољно гаса за повећану потрошњу у току зиме.
Д. Млађеновић
