Напуштени пси нападају мештане фрушкогорских села и излетнике, а сваки ујед паса луталица локална самоуправа мора да плати.
Наиме, за накнаду штете у случају уједа паса луталица одговорна је општина на чијој територији је грађанина пас ујео. Притом, накнада може бити за нематеријалну штету – страх, бол или за материјалну – поцепана одећа, губитак прихода због лечења. Основ одговорности локалне самоуправе је пропуштање да се предузму мере потребне да би се спречило наступање штете.
Тешко да су грађани који кућне љубимце одводе и остављају у шуме или пуштају на улицу свесни тога да, заправо, и они сами плаћају одштету због уједа или напада на пролазнике или мештане неког насеља. По подацима које је прошле године изнео НАЛЕД, градови и општине у Србији исплатили су за шест година најмање 25 милиона евра на име одштета због уједа напуштених паса, а 77.500 грађана били су жртве напада.
Члан Управног одбора НАЛЕД-а Владан Васић изнео је податак да општине имају проблем и с грађанима који лажирају уједе да би наплатили одштету, која се у просеку креће од 25.000 до 100.000 динара. Због тога је, сматра он, неопходно формирање регистра одштетних захтева на нивоу Србије да би се укрштањем података из свих градова и општина утврдило кога пси „редовно” уредају. Такође, додао је Васић, неопходно је и да се уједначи пракса лекара и медицинска документација којом се потврђује повреда јер се неретко дешава да лекари потврде да је реч о уједну пса иако за то нема доказа.
Број повреда од уједа паса од 2010. године до 2015. се готово удвостручио. Наиме, 2010. године забележено је 9.876 уједа, а пет година касније чак 15.024. Уколико је и након 2015. године тај темпо повреда од уједа паса настављен, могао би достићи и 20.000 повреда. У истом периоду, број ухваћених паса луталица порастао је 75 одсто, а место у прихватилишту нашло је готово 172.000 животиња, док је број азила за њих на локалу повећан са 16 на 59. Међутим, чак 96 процената општина и градова пожалило се да им је потреба помоћ државе да би решили проблем паса луталица.
Власници паса морају добро знати да се све одштете за уједе паса исплаћују из градских, односно општинских буџета. Реч је о огромним свотама новца. По подацима НАЛЕД-а, неки градови дају 250.000 до 300.000 евра годишње за одштете, а годишње се поднесе око 1.000 одштетних захтева због уједа паса. Сами грађани треба да израчунају шта би се за новац који се даје због уједа паса у граду или насељу у којем живе могло израдити и урадити.
По оцени директора Организације за поштовање и бригу о животињама Елвира Буразеровића, тај економски проблем општина и градова само је последица ширег проблема неодговарајуће контроле популације напуштених животиња. Да неки грађани од уједа паса не би направили „бизнис”, општине морају израдити сопствене правилнике о раду комисије приликом одлучивања о одштетним захтевима по моделу који је на основу најбољих пракси у Србији припремио НАЛЕД, као и проналажење решења кроз вансудско поравнање. Неопходан је и ефикаснији рад комуналних служби зоохигијене и веће ангажовање на едукацији и информисању власника паса о правима и обавезама, односно правилној бризи, стерилизацији и чиповању кућних љубимаца, као и одговорност за напуштање животиња које након тога могу нанети штету неком случајном пролазнику.
Љ. Малешевић
