Стручњаци кажу да теме као што су образовање, здравство, зелени раст и дигитализација, које су и до сада биле присутне, у периоду опоравка морају да буду посебно значајне.
Сматрају да подршка државе треба да буде селективна и наглашавају потребу структурних реформи.
Професор ФЕФА факултета Небојша Савић сматра да економске политике морају даље подржавати опоравак привреде јер је, каже, немогуће “извући” привреду без подршке државе.
Навео је да је уз опоравак привреде Србије неопходно да градимо нову привреду структуру засновану на зеленој економији и дигиталној инфраструктури и да је за такозвани “В” развој важно развијати модерне кластере, као што су прерада хране, туристички кластер, фармација и здравство, као и дигитализација.
"Србија је у првом кварталу ове године достигла ниво пре кризе. Облик криве у случају Србије је облик В које имају само оне привреде које су оствариле велики опровак, као што је привреда САД", рекао је Савић.
Он је, међутим, навео, да оно што је присутно у свим прогнозама на глобалном нивоу јесте "неизвесност, неизвесност, неизвесност”.
Професор и некадашњи министар финансија Душан Вујовић каже да је ковид криза променила концепт економске политике.
Сматра да је нужда променила правила и да је оно што је било незамисливо и недопустиво са становништа фискалне и монетарне политике прилагођено потребама.
"Не треба пратити фискалну касу, него дати колико је потребно да брод не потоне", рекао је Вујовић и навео да су у ковид кризи глобално забележени невероватни губици и да су упумпани вртоглави износи подршке.
Поред фискалне подршке, Вујовић сматра да треба обезбедити структурне промене које ће омогућити и појединачним земљама и глобално да се ухвате у коштац са наслеђеним изазовима.
"Најважније је оно што смо пропуштали годинама, то су зелене инвестиције, свест о екологији, аутоматизацији и моденизацији, као и конкурентности", рекао је Вујовић.
Професор Правног факултета у Београду и некадашњи потпредседник владе Мирољуб Лабус наводи да многи кажу да је ковид криза другачија од свих досадашњих, али да се никада нисмо запитали зашто смо тако неотпорни на кризе које смо до сада имали.
Каже да је српска привреда узвозно зависна са све мањим учешћем индустрије у БДП и сматра да нисмо банкротирали захваљући дознакама из дијаспоре за које каже да су од 2009. до данас веће до нивоа страних директних инвестиција.
Сматра да треба размишљати дугорочно како се поново не бисмо вратили у период фискалне консолидације.
Професор Економског факултета у Београду и накадашњи гивернер НБС Дејан Шошкић рекао је да као друштво и као регион треба да настојимо да задржимо квалитетну и образовану радну снагу.
Нагласио је важност образовања и јачање институција како би се оствариле веће стопе раста.
"Кључни разлози привредног заостајања су у недостатку квалитетног образовања, слабим институцијама и високом степену корупције", сматра Шошкић.
Владимир Вукчевић из Банке Интеза, некадашњи члан Фискалног савета, рекао је да Србија гаји превелику толеранцију према буџетском дефициту, а да ће по ребалансу буџета он износити седам одсто.
"Не би било добро да се враћамо у неке године када је почела фискална консолидација", каже Вучковић.
Сматра да неселективност није присутна само код помоћи привреди, већ и код јавних улагања и навео да је ребалансом највеће повећање предвиђено за сектор одбране и безбедности.
"У кризној години највише улагања повећамо за овај сектор. То говори да немамо јасну политику и визију. Бојим се да ће многи добри резултати бити угрожени у следећем периоду", оценио је Вучковић.
Путем скајпа се на панел укључио председник Хрватске асоцијације економиста Љубо Јурчић који је представио ситуацију у вези са последицима које је криза оставила у тој држави, и навео да је ковид криза јасан показатељ да Хрватска има јако крхку, осетљиву и лошу привредну структуру.
