Ко нема кредитну способност, иде зеленашима

Пре неколико дана надлежни из Народне банке Србије апеловали су на грађане да не узимају позајмице од зеленаша путем депоновања чекова.
evri novac
Фото: Tanjug (pixabay.com, ilustracija)

То су лица која неовлашћено пружају банкарске услуге, а грађани плаћају енормну камату и излажу се ризику. Међутим, они који куцају на врата зеленаша, или залагаоница, нису најчешће ни неуки ни необавештени већ им је новац хитно потребан а немају други начин да до њега дођу.

Област везана за залогу, депоновање чекова, али и куповину чеком на почек код нас је између прописа. Пракса показује да би је требало регулисати.

10 година затвора казне за кршење Закона о банкама

– Цео проблем који је ових дана испливао на површину настао је пре готово десет година – каже председник Националне организације потрошача Србије Горан Паповић. – Ми смо још када је доношен Закон о заштити потрошача предлагали да се то регулише тим прописом. Муђутим, од надлежних из Министарства трговине и Народне банке Србије тада нам је речено да ће та област бити регулисана Законом о заштити корисника финансијских услуга, али то се није догодило.

Паповић каже да је тај проблем видљив код куповине робе уз депоновање чекова код трговаца.

10 одсто месечно камата

– Законом који регулише права потрошача такође је требало регулисати и потрошачке кредите. Дешава се да човек купи, рецимо, ТВ пријемник и успостави се да је неисправан. Трговац не жели да врати чекове или настваља да отплаћује кредит. Законом је требало да се омогући да се у таквим случајвима отплата обустави.

На врата залагаоница и зеленаша контрола НБС-а не може да закуца јер у надлежности има само банке и друге финансијске институције којима је сама издала дозволу за рад. Зеленаши и залагаонице од ње то нису ни тражили нити су по закону имали ту обавезу. Пословима кредитирања код нас могу се бавити само банке. За оне који се оглуше о то правило предвиђене су казне од три месеца до пет година затвора. Уколико је прибављена имовинска корист изнад 1,5 милион динара, казна може бити од две године затвора до десет.


Камата (ни)је накнада

Послови позајмица по основу депоновања чекова одвијају се у залагаонцама, али и по разним локалима и канцеларијама, у тржним центрима и пословни просторима. Клијентима се наплаћује провизија, односно накнада уместо камате. На тај начин је испоштована форма да то није кредит мада то у суштини јесте. Уколико би се оштећени клијенти јавили Тужилаштву и покренули поступак, не би било тешко да се докаже да је реч о незаконитој позајмици.


Клијенти тих нелегалних а алтернативних банка су они који не могу да добију редован кредит од банке, обично зато што су презадужени. Зато пристају на камату од десет одсто месечно ,или више од 100 одсто кумулативно на годишњем нивоу. Данас се код нас могу добити готовински кредити по камати мањој од десет одсто на годишњем нивоу. Људи који пристају на то су они којима су за вратом судски извршитељи. Има ту и предузетника који су у финансијским проблемима па им је једина шанса да путем чекова стигну до новца. Подаци Удружења банака говоре да је код нас у априлу било 7.298.383 текућа рачуна које је користило 5.028.878 грађана. Од те бројке у доцњи, односно у недозвољеном прекорачењу, било је 228.063 рачуна, односно 9,1 одсто. Колико је чекова завршило у рукама зеленаша или је још тамо, тешко је рећи.

Д. Вујошевић

EUR/RSD 117.7191
Најновије вести