То је податак добијен путем Анкете о потрошњи домаћинстава, која се од 2003. године спроводи по методологији која је усклађена с међународним стандардима и препорукама Евростата, Међународне организације рада и Уједињених нација, чиме се обезбеђује међународна упоредивост података.
Подаци из те анкете говоре да највећи део месечних примања домаћинства у Војводини чини новац, а да се веома мало приходује у натури. Истовремено, подаци о томе како се троши новац/приход који се сваког месеца слије у кућни буџет показују да се највише троши за куповину хране и безалкохолних пића, а најмање новца намењено је образовању.
Од укупно оствареног просечног месечног прихода домаћинству у Војводини чак 98,1 одсто, односно 61.615 динара, обезбеђено је у новцу, а највећи удео има новац из редовног радног односа – 31.272 динара, што чини 49,9 одсто укупног месечног прихода. Након тога следе пензије, које с учешћем од 19.815 динара покривају 31,5 одсто прихода, те приход од пољопривреде, лова и риболова, који износи 3.912 динара, односно 6,2 одсто. У првом кварталу ове године у просечни месечни приход домаћинства у Војводини слио се 1.891 динар зарађен ван радног односа, односно три одсто, а незнатно мање новца – 1.851 динар, односно 2,9 одсто, у кућни буџет се сливало по основу социјалног осигурања. Примања из иностранства су у укупним приходима с 1.129 динара чинила 1,8 одсто укупног прихода, на име осталих примања у кућни буџет слило се 973 динара, или 1,5 одсто, 413 динара чинили су приходи од имовине, што је 0,7 одсто, а најмање новца у кућни буyет стигло је од поклона и добитака – 359 динара, што износи 0,6 одсто укупних просечних примања домаћинстава у Војводини у првом карталу ове године.
У укупном приходу домаћинстава у Војводини у првом кварталу ове године месечно се у натури приходовало 1.213 динара, од којих је у натуралној потрошњи остварено 1.150 динара, док су приходи у натури на име зарада износили 63 динара.
Када је реч о потрошњи новца који је, у просеку, сваког месеца на располагању домаћинствима у Војводини, за две ставке троши се више од половине. Највише се троши за куповину хране и безалкохолних пића – 22.047 динара, односно 34,4 одсто, док су трошкови становања, воде, електричне енергије, гаса и осталих горива 11.106 динара, или 17,4 одсто. На трошкове транспорта одлази 5.134 динара. Око 3.760 динара, потребно је да би се подмирили трошкови комуникација, што је 5,9 одсто укупног месечног просечног прихода. За куповину одеће и обуће месечно одлази 3.492 динара, или 5,5 одсто, док на име трошкова за рекреацију и културу месечно у просеку одлази 3.121 динар, односно 4,9 одсто. За куповину алкохолних пића и дувана просечно војвођанско домаћинство месечно издваја 2.996 динара, што чини 4,7 досто укупних месечних прихода, трошкови опреме за стан и текуће одржавање су 2. 714 динара, односно 4,3 одсто, за здравље се месечно издваја 2.592 динара, а за одлазак у ресторане и хотеле 1.841 динар. На самом зачељу су трошкови намењени за образовање, 1.126 динара, што чини свега 1,8 одсто укупних месечних примања.
Просечно војвођанско домаћинство за куповину алкохолних пића и дувана месечно издваја готово три пута више новца него за образовање па изгледа да дилема о томе да ли купити паклицу цигарета, која у просеку, кошта 230 динара, или купити књигу – нема. Истовремено, то значи и да је пет кутија цигарета, без једне флаше алкохолног пића, износ који просечно војвођанско домаћинство месечно издваја за образовање.
Д. Млађеновић
