Комшије поуздани сведоци против лажних болесника

Мада министар за рад, запошљавање, борачку и социјалну политику Зоран Ђорђевић ових дана поручује да је Закон о раду доста прецизно дефинисао које су обавезе послодавца , како и на који начин може да контролише боловање раднике и да због тога нема потребе да се тим питањем баве приватни детективи, они то ипак могу и то у складу са измењеним и допуњеним Законом о детективској делатности које су недавно учињене, да раде.
dvogled, pixabay.com
Фото: pixabay.com

Другим речима, послодавци могу законски да ангажују приватне детективе да провере радника који је на боловању.

Закон о изменама и допунама Закона о детективској делатности, који су посланици Скупштине Србије усвојили 9.новембра и који је већ ступио на снагу, је у члану 10. омогућио приватним истражитељима и да , иземђу осталог, обрађују кандидате за запошљавање – и то оне податке за чије прикупљање је овлашћен послодавац уз писмени пристанак кандидата , као и за проверу повреда радних обавеза или радне дисциплине. У пракси то значи да послодавац има право да ангажује приватног детектива да провери биографију кандидата- тачност такованог си-вија који конкурише на неко радно место , али само уколико тај кандидат да пристанак. Реч је о подацима о стручној спреми, кретању у каријери  које наводи у биографији, али и о евентуалном постојању кривичних дела ,   како би се помогло сектору људских ресурса у приватној компанији. Кандидат има право да ускрати дозволу за проверу његове биографије, а онда је на послодавцу да одлучи о његовом учешћу на конкурсу за радно месту.

Радници који су на боловању, а за чију проверу њихове газде ангажују приватне детективе, мораће убудуће да воде рачуна како се понашају и где се крећу

Послодавац који расписује конкурс за новим радницима има обавезу да упозори сваког кандидата да ће можда бити подвргнут детективској провери уколико жели да заснује радни однос. Након тога, представници фирме биографије кандидата дају детективима да обрађују податке. Детективи добијају писмено овлашћење од предузећа које их ангажује, као и уговор у којем је прецизирано зашто баш они раде такву проверу.

Такође, послодавац може дати приватном детективу да провери раднике који је често на боловању,  с обзиром да  Законом о раду лажна боловања спадају у повреду радних обавеза и радне дисциплине. При том, приватни детективи немају нити ће имати право на увид у медицинску документацију радника , па самим неће моћи да оцењују да ли је он заиста болестан или није, али ће суд о оправданости одсуства на послу доносити на основу личних запажања које ће пренети газди. Уколико, пак, желе да провере да ли је раданик на лажном боловању, детективи морају да поднесу захтев надлежној државној институцији , која може али и не мора да одобри увид у лекарску документацију која је строго заштићена.

Секретар Удружења детектива Србија и директор детективске агенције “Протекта” Ратко Јолић објашњава да уколико их неки послодавац ангажује они ће радити не крешећи закон .


На неоправданом боловању 11 одсто запослених

Након податка Републичког фонда за здравствено осигурање да је око 11 одсто запослених прошле године било на боловању из потпуно неоправданих разлога, Министарство здравља је од почетка године започело ригорознију контролу  отварања боловања због дијагноза на које се здрави људи најчешће “извлаче” , а то су депресија, стрес на послу, болови у леђима, вртоглавица. Од јануара до октобра прошле године покренута су 1.322 посутпка контроле привремене спречности за рад – на захтев послодавца 708, а матичне филијале РФЗО 445 случаја.


- Пре свега, ми смо лиценцирана детективска агенција и нама је примарна ствар примена закона. Наше пословне методе не крше закон. Можемо да обавимо разговор са комшијама, пријатељима , одемо на адресу на којој живи радник ... Детектив нема право увида у медицинску документацију и то ћемо поштовати – објаснио је Јолић.

Радници који су на боловању , а за чију проверу њихове газде ангажују приватне детективе, мораће убудуће да воде рачуна  како се понашају и где се крећу,ако и да када су на боловању не раде на њиви или по дворишту.  Јер, приватни детективи, по речима Јолића  ће излазити на терен односно одлазити да виде где радник живи, обилазити комшилук и при томе се уредно представљати. Као доказ приватни детективи имају легитимацију и то им је идентификација и доказ да само раде свој посао.

- Питам комшилук где радник ради, зашто онда није на послу. Ако је тај човек на њиви заправо и ја га видим довољан је доказ да сам га ја видео, не морам да га фотографишем- рекао је Јолић.

Љ. Малешевић

 

EUR/RSD 117.1415
Најновије вести