Водећи регионални економиста за Западни Балкан ЕБРД Петер Табак истиче да појава коронавируса уноси доста несигурности у прогнозе глобалног раста, а самим тим и по регионима.
“ЕБРД је направио у новембру прошле године прогнозу економског раста за Западни Балкан за ову годину, који, по нашој процени, требало би да буде између три или четири одсто, али има ту доста несигурност, првенствено због коронавируса. Он ће успорити раст светске економије, што ће утицати и на развој регионалних економија”, истакао је Табак.
Други фактор који ће утицати на економски раст Западног Балкана јесте процес проширења у ЕУ, који је, каже Табак, за сада несигуран, али уколико ЕУ одлучи на настави ширење ка Западном Балкану, то би могло имати позитиван утицај на економски раст региона.
“Све укупно гледано, имамо више негативних ефеката него позитивних који долазе из глобалног окружења, а то ће све утицати на економију Западног Балкана”, указао је Табак.
Због тога би државе Западног Балкана требало да наставе са структурним реформама, побољшају рад институција, како на државном тако и на локалном нивоу, а то ће, тврди Табак, помоћи одрживом економском расту и стабилизацији.
Посматрајући шест фактора - конкурентност економије, посвећеност зеленој економији, инклузивност жена и младих, просец интеграције у глобалној економији, флексибилност у енергетском и финансијском сектору, Табак каже да је у тим областима Западни Балкан доста урадио у последњих 10 година, али да су поједине земље још увек испод просека од онога што су источне земље оствариле.
Говорећи о Србији, Табак каже уколико би наша земља регулисала управљање у јавном сектору то би значило 0,8 одсто додатног економског раста, а можда и више, ако би се ефикасније јавно управљање регулисало и на локалу.
“То би задржало људе да остану у земљи и да не напуштају Србију, а уједно би и повећало инвестиције како на нивоу земље, тако и на локалу”, каже Табак.
Он је похвалио продају Комерцијалне банке, истичући да је то добра вест и да би држава требало да настави да смањује утицај у власништву јавних предузећа.
“Уколико држава побољша управу и државна предузећа, прихватајући стандарде и принципе из приватног сектора, затим, постави професионалну управу и менаџмент, државни сектор ће тиме постати мање оптерећење за буџет, доприносиће бољем економском расту и изазвати велики број инвестиција”, закључио је Табак.
Шеф канцеларије Међународног монетарног фонда (ММФ) у Србији Себастијан Соса каже да регион Западног Балкана напредује добро, да појачава економске активности, да је ранијих година остваривао већи економски раст него што је прогнозирано, држи инфлацију на ниском нивоу и смањује стопу незапослености.
Додаје да је финансијски сектор имао доста напретка, посебно у Србији, додајући да се ипак поједини добри резултати Западног Балкана не односе на све земље и казао да ту заостају Албанија и Црна Гора.
Према његовим речима, економски раст за Западни Балкан је за сада позитиван, указујући да је избијање коронавируса спољни ризик, те да још не могу да прогнозирају какав ће утицај имати на економске активности у Србији и региону.
Соса истиче да су изазови са којима се државе Западног Балкана морају суочити како би остварили већи раст јесу повећање дохотка грађана, повећање квалификоване радне снаге, указујући да је недостатак квалификоване радне снаге проблем широм региона.
“Недостатак квалификоване радне снаге је један од ограничења за бољи економски и већи раст, а ако се државе са њима суоче, могу да остваре раст БДП-а за 0,8 одсто”, рекао је Соса.
Због тога, саветује, државе региона би требало да креирају боље политике како да задрже радну снагу, повећају ангажованост жена и других категорија и образују децу у складу са потребама тржишта.
Осим тога, требало би да више улажу у развој инфраструктуре, јачају улогу институција и наставе борбу против корупције, смањују сиву економију, унапреде јавну управу и уведу боље управљање државим предузећима.
Економиста Светске банке Енрике Бланко Армас представио је економски меморандум за Србију како да повећа економски раст и ниво инвестиција, додајући да Светска банка сматра да је економски раст Србије између три и четири одсто недовољан, већ да би добар раст био од седам одсто.
Указао је да би Србија требало да настави са повећањем јавних инвестиција, искоришћењем фискалног простора, са повећањем плата, да уреди јавну управу, повећа продуктивност, направи систем који је предвидљивији како би инвеститори били мотивисани да улажу.
Армас истиче да би Србија требало да повећа продуктивност кроз увећање капитала и људских реусрса, додајући да су извозне компаније те које доводе до веће продуктивности и да су јој потребни нови производи које ће понудити европском и светском тржишту.
“Србија има доста простора да унапреди сопствени учинак, да унапреди извоз кроз читав низ реформи, пре свега, да смањи тарифе, да изједначи граничне процедуре са европским земљама, да има једношалтерски систем, да се чекања на границама смање увођењем дигитализације”, закључио је Армас.
