Васић је рекао да је држава издвојила значајан износ средстава да би се предупредила финансијска криза због ковида 19 који је пореметио цео свет.
„Брзина налажења вакцине битно ће утицати на даља очекивања. За сада је банкарско тржиште стабилно, ликвидно и капитализовано. Пратимо развој ситуације”, наводи Васић за Танјуг упитан о упозорењима Бундесбанке.
Навео је да је и Народна банка Србије, као и све друге централне банке, предузела мере како би се избегао удар на банке и како би се успорио пад привредне активности.
„Сигуран сам да све мере утичу на то да, и ако буде пораста ненаплативих кредита, тај раст буде мали”, рекао је Васић.
Навео је да је ниво ненаплативих кредита 2015. године био већи од 20 одсто, а да последњи подаци показују да је тренутно 3,5 или 3,6 одсто што је, каже, јако ниско.
„У тој области смо водећи у региону. Свуда је ниво ненаплативих кредита између 10 и 15 одсто. Ако и буде пораста ненаплативих кредита, он ће бити јако мали. Све мере које су предузете имају за циљ да спрече раст ненаплативих кредита”, рекао је Васић.
Објасно је да ће идуће године у јуну бити познато колико ће износити пораст нивоа ненаплативих кредита, када истиче гарантна шема и напоменуо да је сигуран да неће бити неког великог пораста ненаплативих кредита због кризе изазване епидемијом корона вируса.
Васић каже да се бележи раст кредитне активности становништва у просеку између седам и осам одсто, а привреде око 10 одсто.
„Узимају се кредити, што је добро за привреду. Два мораторијум на отплату кредита, гарантна шема државе која подразумева помоћ микро, малим и средњим предузећима, све су то елементи који дају стабилност финансијском сектору”, каже Васић.
Навео је да је да већ годину и по дана две до три банке у Србији нуде могућност отварања рачуна и добијања мањег кредита „на даљину”, а да су две до три у поступку добијања сагласности НБС за отпочињање тог поступка.
Напоменуо је да је не само е-банкарство доживело прави бум, него и онлајн куповина.
Навео је податак да је у неким компанијама продаја скочила и 500 одсто, а да иза сваке „куповине из фотеље”, односно дигиталног сервиса, стоји банка. Васић је рекао и да је највећи број банака укључен у IPS QR систем плаћања који килкјнетима омогућава да брже изврше обавезе.
„Људи почињу да схватају предности таквог плаћања које је садашњост и будућност”, поручио је Васић.
„Нико од држава са простора некадашње Југославије нема ту функционалност до нас”, рекао је Васић и навео да је у последњих неколико месеци више урађено у процесу дигитализације банкарског сектора него за последње две, три године.
Каже да је банкарски сектор у ванредном стању доказао да може да ради на даљину, да су се клијенти дигитално описменили и почели да више користе мобилно и електронско банкарство.
„Кад смо имали ванредно стање и немогућност да одлазимо у експрозитуре више од 350 клијената је добило кредит на даљину и отворило рачун на даљину”, каже Васић.
Д. Млађеновић
