Он је за РТС рекао да је то доминантан проблем јер проблем погађа и породицу.
"Заједно са њима пате они који о њима воде бригу и посебно породице, које су такође погођене. Тако да имате учесталост, рецимо, различитих кардиоваскуларних болести, па чак и суицида, знатно више у тој популацији, него код популације која нема тај проблем", истакао је Костић.
Према његовим речима, тај проблем је свуда око нас и Србија је у овом тренутку, када се ради о деменцији, "у очекивању великог праска".
"За највећи број деменција, ми данас имамо посла не са једном, него са много болести. Најчешће болести су болести протеина. Цела парадигма лечења је битно измењена. Оно што сада имамо у рукама је нешто што бих назвао фармацеутском стереотипијом, али не и безнађем. Вреди лечити ову болест", наводи Костић.
Како је рекао, утврђено је да су у средовечности фактори ризика за ову болест идентични као за кардиоваскуларне болести.
"Контролом, рецимо, шест до седам фактора, годишње би на нивоу Европе могло да се превенира милион и по случајева, али не непосредно пред болест, него онда када се овој болести не надамо, у четрдесетим и педесетим годинама живота", рекао је Костић.
Дводневни скуп "Новине у деменцијама" окупиће водеће стручњаке из Велике Британије, Холандије, Шведске, Данске, Немачке, Италије, Грчке и Србије и на њему ће бити разматрани генетски и имунолошки аспекти деменције, могућа превенција исхраном, као и најсавременије методе лечења.
