Ковачевић је, у интервјуу за Balkan Green Energy, подсетио да Србија има залихе угља за једно педесетак година, (https://balkangreenenergynews.com/rs/sve-elektrane-na-ugalj-eps-a-morac…).
На примедбу да "угаљ нема светлу будућност", одговара да није економски оправдано одрећи се тог енергента, те да Пољска, на пример, заснива производњу електричне енергије потпуно на угљу.
Србија ће, како додаје, производњу енергије заснивати и на обновљивим изворима енергије (ОИЕ ), у које намерава да повећа улагања.
"Заинтересовани смо и за јавно-приватна партнерства, на пример, за развој геотермалне енергије. Србија има доста потенцијала, пре свега на југу, око Куршумлије, и у Војводини", каже Ковачевић, додајући да су Руси и Кинези заинтересовани да на томе раде са ЕПС-ом.
Инвестиција у геотермалну енергију је, како напомиње, нешто већа у почетку, али то је зелена енергија и одржавање није скупо.
"То су велике инвестиције. Када се сада праве нове електране на угаљ то је већ у њих уграђено, али ми имамо стару технологију, стару 40-ак година. Њихова модернизација је понекад скупља него градња нове електране", додаје Ковачевић.
Дилема је, међутим, да ли их гасити или модернизовати, а Ковачевић је, како каже, увек за њихово гашење, што је можда у старту мало скупље, али ће се брзо исплатити кроз коефицијент корисног дејства.
"Нове електране имају коефицијент корисног дејства већи од 40 одсто, а наше најбоље имају око 30 одсто. Неке ће бити модернизоване, а неке које су доста старе биће угашене и замењене новим. Нова електрана Костолац Б3 ће испуњавати све еколошке захтеве", наглашава он.
Када је реч о хидропотенцијалну, Србија има доста снаге у води - Морава, Ибар, Дрина, мале хидроелектране, али ЕПС-у, према његовим речима, треба још једна реверзибилна хидроелектрана.
"Ту постоје два пројекта, Бистрица и Ђердап 3, а јефтиније је да се гради Бистрица, јер је Ђердап везан за међународне уговоре са Румунијом", наводи Ковачевић.
Додаје и да је ЕПС почео да инвестира у модернизацију мреже, и да је пре пар година започета замена бројила, али на несрећу тај тендер је пао, јер било је неких тужби и истражних радњи.
"Сада је то одблокирано, али је прошло доста времена и морамо да распишемо нови тендер, јер је технологија напредовала. Ја бих највише волео када би посао добиле домаће фирме, макар и у конзорцијуму са страном компанијом", каже он.
Мишљења је и да би Влада Србије, као власник, требало да остави више новца ЕПС-у за инвестиције, у којем су, како додаје, сада присутни Међународни монетарни фонд и Светска банка, и са којима се у договору ради цела реформа.
На питање докле ће ЕПС бити посматран као средство за решавање социјалних проблема, Ковачевић је навео да то није појава скоријег датума већ да траје 70 година.
"Цена струје и хлеба чува социјални мир у овој земљи 70 година. Свака влада прибегне том решењу. Са Запада мало критикују, па прогледају кроз прсте. ЕПС је сада на тржишту када је реч о великим комерцијалним купцима, и контролише више од 90 одсто тржишта. Али, то је само десетак хиљада купаца, док на другој страни има више од три милиона домаћинстава и малих фирми, које су на гарантованој цени", напомиње.
Има, како каже, притисака да се и то пусти на отворено тржиште, и ЕПС нема ништа против, али додаје да "ниску цену одређује Влада Србије... јер је стандард код нас низак, мали је БДП, једна смо од најсиромашнијих земаља у Европи".
"Влада Србије не треба да води социјалну политику преко компанија на тржишту, већ треба да има специјалне фондове у те сврхе", оцењује Ковачевић.
За будућност ЕПС-а су, како каже, важни кадрови, а уредба о забрани запошљавања је отежала процес пријема нових кадрова.
"Недостаје нам пуно људи, пре свега у производњи, с високом и средњом стручном спремом. Нама одлази и кадар средњих година, тај који треба да учи младе. У производњи фале хиљаде људи. Кад би му дозволили, ЕПС би одмах могао да запосли око 2.000 људи техничког профила. То би било добро и за младе људе да остану у земљи. Старосна структура у ЕПС-у није задовољавајућа", поручује Ковачевић.
У ЕПС-у ради око 30.000 људи, што са њиховим породицама представља више од 100.000 људи и још толико, па и више, у малим и средњим предузећима, која раде за ову компанију, наводи он.
