По речима председника Националне асоцијација произвођача ракија „Српска ракија”, која окупља више од 35 произвођача тог јаког алкохолног пића Вукосава Томашевића, то је изузетно добра вест јер ће обезбедити већи пласман ракије на то веома захтевно, али и велико тржиште.
– Уколико је постигнут договор о бесцаринском извозу ракије из Србије на тржиште Русије, реч је о одличној вести и за домаће воћаре и произвођаче ракије јер је руско тржиште велико и веома значајно, а сигурно је и да се пласманом на то тржиште, осим могућности да се позиционирамо на њему, домаћим произвођачима отварају врата и за друга тржишта – казао је Томашевић. – За већи пласман наше ракије на то тржиште препрека су биле царинске процедуре и здравствени правилници који су у Русији веома оштри и уз то нису препознавали ракију од воћа, што је додатно отежавало извоз.
Указујући на то да је договор о бесцаринском извозу ракије, који је обезбедила држава, и те како значајан јер домаћи произвођачи такав третман нису могли обезбедити, Томашевић је истакао да ће домаћим прозвођачима то дати подстицај за даљу производњу, њено унапређење и проширење.
– Ракија која се производи у Србији добро је позната и ван наше земље јер се извози на многа тржишта у целом свету, не само у Европи. Ипак, сигурно је да је већи извоз реалан и да би пласман на страна тржишта био далеко бољи када би се извозило организовано, уместо садашње ситуације, када домаћи произвођачи ракије своје производе извозе самостално. Да је ракија која се произвди у нашој земљи изузетног квалитета познато је одавно и сигурно је да она може стати раме уз раме с надалеко познатим производима, као што је, рецимо, виски или француски коњак. Квалитет ракија које се производе у Србији није споран и сигурно је да регистровани произвођачи на тржиште пласирају здравствено безбедне производе који задовољавају све неоходне услове за извоз у Русију или било коју другу земљу – рекао је Томашевић.
– Да би ракија из Србије била препознатљив бренд и на страним тржиштима и да би се, истовремено, поспешио извоз тог јаког алкохолног пића, потребно је да се предузме неколико корака. Пре свих они који ће довести до сређивања ситуације на домаћем тржишту, као и они које је потребно да се ураде на нивоу државе – да се помогне произвођачима ракије у организовању извоза, а то значи подршку у неколико сегмената – од маркетинга до лакшег обезбеђивања потребне документације – указао је Томашевић.
Да је квалитет ракије произведене у Србији висок потврда су и признања која су заслужена на многобројним такмичењима и одмеравањима снаге, јачине, укуса, питкости... тог јаког алкохолног пића са сличним поизводима у целом свету. То је сигурно добар пут за већи извоз ракије из Србије, али је за то, истиче Томашевић, потребно и да се испуни неколико услова.
У Србији се годишње произведе/потроши или прода и до 90 милиона литара ракије од различитог воћа – шљива, грожђа, јабука... Све више произвођача тог јаког алкохолног пића одлучује се да ракију производи од дуња, те расту засади тог воћа у Србији. Србији свакако не мањкају произвођачи ракије –регистровано их је више од 500 – а на питање колико је оних нерегистрованих одговор је тешко дати
Д. Млађеновић
