Љајић је најавио да ће се Србија у наредном периоду фокусирати на домаће туристе и да од 15. маја покреће и кампању за кинеско тржиште.
"Хотелијери процењују да ће само они изгубити 230 милиона евра због отказаних резервација. Агенције тврде да ће имати губитке између 50 и 70 милиона евра", рекао је министар у емисији Осврт и додао да ће се прецизније губици знати тек на крају године.
Због јака прва три месеца у овој години, како је навео, Србија има само осам одсто мање долазака туриста у односу на период јануар-март прошле године.
Љајић је објаснио шта подразумева уредба владе која се односи на заменско путовање за грађане који су уплатили аранжмане.
"Ако сам ја уплатио неки аранжман, могу да дођем и тражим да мој аранжман у тој вредности буде на тој дестинацији, али у другом периоду или на некој другој дестинацији, све то до 31. децембра ове године", рекао је он.
Уколико неко то не жели, наводи Љајић, 14 дана после 31. децембра агенција је дужна да им врати новац.
Навео је да је од 123.000 уплаћених аранжмана који је требало да се реализују, 98.000 решено, односно неки су добили новац назад, а неки прихватили заменско путовање.
Навео је ће се Србија у наредном периоду фокусирати на домаће туристе, госте из региона, а од 15. маја креће кампања за кинеско тржиште преко Алибабине платформе Флиги.
„Преко те платформе обратићемо се кинеским туристима да посете неку дестинацију у Србији. Заузимамо што бољи старт да кинеским туристима приближимо потенцијал Србије, с обзиром на то да смо имали огроман раст кинеских туриста", рекао је он.
Говорећи и о одржавању великих манифестација у Србији, Љајић је навео да су у контакту са организаторима, који се и даље припремају за одржавање манифестација.
„Они се и даље припремају за одржавање манифестација, пратиће се епидемиолошка ситуација, да ли ће бити отказивања, пролонгирања датума, видећемо још. Можда ће бити промене датума, за нас би било туристички битно да се одрже, али не по цену здравља", рекао је министар.
Говорећи о туристичким ваучерима за одмор у Србији, навео је да на њих имају право пензионери, незапослени, регистрована пољопривредна газдинства и запослени за које је, како је рекао, до сада био лимит плата од 60.000, али је он сада померен на 70.000 динара.
