Али још увек нема разлога за задовољство. Раст је успорен, а клијенти ће радије новац потрошити на нешто друго него да купе полису. Осигуравајуће куће, наравно, гледају где и како да шире тржиште. Сматрају да би требало да понуде пакете у области сајбер и корпоративне одговорности, али да при томе не треба напуштати уобичајена осигурања у области живота и имовине.
О томе како се развија тржиште осигурања вицегувернер Народне банке Србије Жељко Јовић каже:
Овогодишњи раст премије осигурања је 2,9 одсто, а то је нешто испод пројектованог раста БДП-а, наводи он.
Надам се, додаје, да има простора до краја године да се погледа стање и види зашто је тако.
Удео осигурања у БДП-у је код нас два одсто, у земљама у развоју 3,3 одсто, а у оним развијеним седам. Ниво развоја тржишта осигурања говори о целокупном развоју неке земље.
Што се тиче Србије, ако се изостави ауто-осигурање, код нас мање од 20 одсто грађана има неку полису у фиоци.
У неколико наврата осигуравајуће компаније су радиле анкете о томе како да приволе грађане да више уплаћују осигурање. Резултати су показали да сматрају да им је осигурање скупо, да им не треба, али и да не верују осигуравајућим кућама.
Можда је потоње и главни разлог што се тржиште осигурања слабо развија. Грађанима је најдоступније осигурање стана од последица незгода. У многим градовима комунална предузећа су склопила уговоре с осигуравајућим компанијама па се премија лако плаћа уз рачун. За стан од 50 квадрата који је осигуран на три милиона, месесечни трошак је 309 динара. Списак штета које се покривају је подужи. Покривају се штете које изазове удар грома, пожар, олуја, град, експлозије, пад летелице, манифестације и демонстрације те удар моторног возила. Ту су затим побројани изливање воде из инсталација, провале, крађе, разбојништва, лом стакла .То нуде готово све осигуравајуће куће.
Пораст премија осигурања донео би Србији доста користи. Осигуравајуће компаније су значајни инвеститори, а више од 80 одсто прикупљеног новца улаже се у државне хартије од вредности.
Што се тиче сигурности онога што је осигурано, нема разлога за бригу: техничке резерве су код нас у претходном периоду увећане пет пута.
Списак могућих штета је сасвим у реду, чак и нешто више него што се може догодити. Али, када се мало боље погледају услови под којима се то осигурава, добија се нешто другачија слика. Тако, рецимо, док код летелица нема органичења, било да вам у стан улети или падне авион, хеликопетр или дрон, све је другачије када се погледа изливање воде и штете на цевима за водовод, канализаицју те топловод. Полиса не покрива штету која настане ако осигураник остави отворену славину, ако штета настане услед дотрајалих инсталација, ако су оне лоше одржаване, ако је канализација запушена, уколико је до квара који је изазвао штету дошло због влаге у стану и присуства гљивица, ако су инсталације неисправне.
Пуцање цеви у домаћинству и дотрајалих инсталације су код нас најчешћи разлог настале штете. Зато би осигуравајуће компаније морале мало више да се посвете могућностима и потребама грађана. Како се чуло на недавној Конференцији о осигурању одржаној у Београду, они размишљају о томе да грађанима понуде још неке услуге уз полису. То би биле асистенције и помоћ старијим члановима домаћинста у случају хитних потреба. Хоће ли то погурати раст, остаје да се види. Било би добро да уз то мало претресу и услове уговора.
Д. Вујошевић
