У Србији је до сада, по подацима с краја прошле године, око 230.000 објеката озакоњено, око 1,5 милион чека на тај посао, а министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Зорана Михајловић најављује помоћ градовима и општинама у спровођењу одредби Закона о озакоњењу објеката да би се омогућило да та процедура буде бржа и једноставнија.Она је најавила да ће до краја године Катастар бити потпуно електронски, и да се наредне године очекује да заживи и е-Простор.
– Увек можемо брже и боље – рекла је министарка Михајловић Танјугу. – Што се тиче озакоњења, морамо бити много бржи и мораћемо много више да радимо с јединицама локалних самоуправа јер чини ми се да је градовима и општинама потебна помоћ, будући да они реализују тај закон.
У новом издању „Сиве књиге” НАЛЕД је, између осталог, предложио ресорном министарству да поједностави процедуру озакоњења објеката, као и да се уреди област доставе решења Катастра путем поштанског оператера...
Што се тиче озакоњења објеката, НАЛЕД је дао предлог да се измени закон да би се омогућило озакоњење објекта, односно посебних делова објекта саграђених до ступања на снагу основног закона, и то на име лица која су фактички власници, односно посебних делова објеката који се озакоњују (купац објеката који је у поступку озакоњења), и то без обзира на то да ли је инвеститор познат и доступан.
НАЛЕД предлаже и да се органима надлежним за озакоњење уведе месечна норма у поступцима озакоњења, и рок од пет година прописан за окончање озакоњења.Рачуницом се дошло до податка да би на републичком нивоу требало месечно озаконити више од 33.000 објеката, од којих је половина стамбених, да би се посао обавио у зацртаним роковима.НАЛЕД је у својој 12. „Сивој књизи” дао и препоруку да се уреди област доставе решења Катастра путем поштанског оператера.
Приватизација и хитни поступак
Имајући у виду да је Србија у поступку приватизације продавала привредна друштва с непокретностима које су режиму озакоњења, НАЛЕД предлаже да се у односу на такве објекте пропише хитност поступка. То се образлаже тиме да су привредници, који су инвестирали у те објекте, доведени у положај да објектима не могу располагати, нити их могу прикључивати на додатну инфраструктуру пре окончања поступка озакоњења.
Зорана Михајловић наводи да је Катастар у процесу брзе реформе и да ће до краја године он бити потпуно електронски, а да се наредне године очекује да заживи и е-Простор.
Законом о поступку уписа у Катастар непокретности и водова прописано је да се решење које Служба доноси по службеној дужности доставља препорученом пошиљком. Ако није достављено на адресу, у том случају се одлука доставља јавним саопштењем на интернет страници Завода и истовремено истиче на огласној табли надлежне Службе, а решење се сматра достављеним протеком рока од осам дана.
НАЛЕД истиче да услед тога по евиденцијама РГЗ-а више од 90 одсто решења не успевају да буду уручена те се враћају директно РГЗ-у (да би их истакли на интернет страни и огласној табли), што додатно оптерећује капацитете РГЗ-а. Истичу и да странке тако стичу утисак да Катастар не испуњава прописане рокове, а такође се услед тога не уплаћују ни прописане таксе па се тиме смањује приход буyета. У тој алијанси предлажу да се достава решења уреди тако да странка може у року од 15 дана да га преузме из поште, а да се тек по истеку тог рока пошиљка врати РГЗ-у.
Истичу да би достава требало да се спроводи и у јединствено електронско сандуче и у тренутку када се решење изради и објавом на сајту РГЗ-а, те да се сматра достављеним најкасније 30 дана након објављивања на сајту. У Републичком геодетском заводу кажу да је свако решење боље од постојећег, да се радују свакој промени и предлозима те да су спремни да учешћем у радним групама и пружањем стручне помоћи допринесу поједностављењу процедура.
З. Делић
