Ти подаци показују да се индустрија игара на срећу у Србији последњих година профилисала као значајна привредна грана с позитивним утицајем, како на привреду, тако и на цело друштво.
По речима директора Удружења приређивача игара на срећу Србије Радета Карана, компаније-чланице покривају око 60 одсто тржишта посебних игара на срећу. Истиче и да је у прошлој години на име свих врста пореза, такси и накнада на основу Закона о играма на срећу у државни буџет уплаћено око 30 милиона евра, а рачунајући и остале фискалне и парафискалне намете, тај износ је већи од 60 милиона евра.
Наше компаније немају ниједног динара пореског дуга, рекао је Каран.
Како додаје, редовно сервисирају и све обавезе према добављачима па тако и њима омогућавају нормално пословање.
Те обавезе из године у годину расту, не због повећања обима посла већ искључиво због раста цена услуга. Компаније-чланице и у отежаним условима пословања успеле су да сачувају број запослених и да га повећају готово два одсто, и то углавном младим ИТ стручњацима, каже наш саговорник.
Реализовани укупни промет у 2018. години је пет одсто виши у односу на 2017, а већи промети у односу на планске остварени су на лотоу – 11 одсто и игри „џокер” – 22 одсто.
У складу са Законом о играма на срећу, по основу приређивања тих игара у буџет Србије издвајају се своте по основу накнаде за привређивање и по основу пореза на добитке од игара на срећу. Предвиђено је опорезивање за добитке чији износ прелази 100.000 динара и усклађује се сваке године с годишњим индексом потрошачких цена. По том основу, Државна лутрија Србије уплатила је у буџет Србије две милијарде динара.
Уколико се пословно окружење не промени, по оцени Државне лутрије Србије, будућа кретања промета биће под великим утицајем низа фактора који утичу на пословање.
То су, по процени Државне лутрије Србије, неуређеност тржишта игара на срећу, нелојална конкуренција, мања реална вредност фондова добитака за игре лото и „џокер” и непредвидивост фреквенције извлачења главних премија...
Прошле године су, наводи се у извештају Државне лутрије Србије, премашена и планска очекивања и по основу накнада за приређивање и пореза на добитке од оствареног промета од приређивања игара на срећу уплаћена свота је пет процената изнад планиране. Уплаћени порези на добитке су четири процента изнад планских јер су почетком године исплаћене велике опорезиве премије и због већег броја извучених мање опорезивих добитака током године.
Највећи утицај на промет у играма на срећу, по извештају Државне лутрије Србије, и даље има лото, који је прошле године учестовао у укупним приходима са чак 68 одсто. Промет лотоа је седам одсто већи од планираног, што у апсолутним вредностима износи 306 милиона динара. Игра „џокер” има промет 22 одсто изнад планираног и 23 одсто изнад реализације, што указује на то да се све више играча у Србији опредељује да уз лото уплати и „џокер”.
Иначе, Управа за спречавање прања новца у процени ризика сектора у којима су највеће могућности појаве прања новца истиче управо сектор игара на срећу. Наиме, тај сектор је у процени ризика препознат и као сектор са највећим степеном претње и највећим степеном рањивости.
Љ. Малешевић
