Потрошачи похрле тамо привучени лепо уређеним радњама, ниским ценама и сталним акцијама. Ти нови продајни мегаобјекти брзо затварају мале радње, било да се ради о мини-маркетима или бутицима. Ту су и нови конкуренти, односно стари – пре свега е-радње и сива зона. Због компликоване процедуре затварања радњи, мали трговци их затворе најчешће привремено.
О томе како да се носе с поменутом конкуренцијом и шта могу учинити да би опстали др Томислав Сударевић с Економског факултета у Суботици каже:
– Мали трговци могу опстати само ако буду ишли у сусрет жељама купаца – истиче он. – Морају добро да познају навике својих муштерија и да у асортиману увек имају оно што они желе. Многе од тих радњи имају веома скучен простор за магацин, а власници би морали више да пазе на то и да га прошире да би ишли у сусрет купцима бољом понудом. Није довољно имати хлеб, млеко, уље и шећер. Морају знати, рецимо, које врсте чоколаде њихови купци редовно траже па да и то имају.
Сударевић наглашава да велики тржни центри нису једина јака конкуренција с којом се данас мали трговци сусрећу. Све више су то и е-радње, купци су навикли да ту пазаре.
Колико је лане малих трговаца отворило радњу а колико затворило тешко је рећи. Само у Новом Саду има 297 предузетника трговаца и 700 малопродајних објеката, али ко ради?
– Код нас није лако отворити радњу али ни затворити – каже Јован Беара из УВРА. – Пре него што званично ставе катанац на локал, власници морају да од локалне и републичке пореске администрације донесу потврду, између осталог, о измиреним обавезама. Између датума издавања та два уверења не сме бити разлика у дужа од пет дана. У тај рок урачунат је и викенд. Испада да је испуњење тог захтева немогућа мисија. Зато већина трговаца привремено затвори радњу да не би плаћали доприносе и чека да уђе у репрограм. Због тога АПР нема ажурне податке о радњама.
Још једна врло јака конкуренција већ годинама мучи браншу малих трговаца: она која долази из сиве зоне. Национална алијанса за локални економски развој НАЛЕД предложила је да за ову годину у области унапређења пословног амбијента главни циљеви буду сузбијање сиве економије и реформа Пореске управе. Посебан део односи се на парафискалне намете. Србија је концем прошле године добила Закон о накнадама. НАЛЕД предлаже да се у 2019. надлежни више позабаве парафискалним наметима. Грађани и привреда у Србији плаћају око хиљаду разних намета, од чега је чак 700 такси.
Велики шопинг молови имају шансе да купцима, сем великог асортимана робе и услуга, понуде и још штошта: сви имају сопствене паркинге, што је за возаче велика предност. Осим тога, током викенда уз шопинг нуде и друге програме: бесплатне концерте познатијих музичких звезда па и мини-позоришне представе. Осим радњи ту су и други садржаји, као што су клизалишта, биоскопеске сале… Многи имају и играонице у којима се често бесплатно чувају деца. Све то мале радње не могу понудити.
– Таксе и остале намета плаћа сва привреда, али то посебно тешко пада малим бизнисима па и трговцима – каже Небојаш Атанацковић из Уније послодаваца Србије. – Зато би ове године требало да се размисли о укидању парафискалних намета. Узалуд се помињу мере као што је смањење пореске стопе на профит, ако зараде нама. Добро је што је поступак укидања почео, али потребно је да се то настави. Плаћали смо неке намете који су стварно безмислени – да подсетим само на таксу за излазак на главни пут. Као да то неко може да прелети.
Привредници траже да се таксе не само смање већ и да се износи утврде на дужи рок а не да их локалне сампоуправе мењају сваке године.
Д. Вујошевић
