Он истиче да је реч о једном од приоритетних пројеката Владе Србије у области иновација у чију градњу ће бити уложено пет милиона евра.
Идеју за изградњу ''Верокиа'', који би окупљао научнике из целог света, подржали су Европска организација за нуклеарна истраживања (ЦЕРН), Мрежа националних института Италије (INFN) и највеће научно постројење у Немачкој (DESY).
Изградња тог центра, као малог дела ЦЕРН-а, идеалан је начин да једна мала земља ускочи и да се такмичи у првој лиги у науци, каже Богојевић о изградњи објекта названог по фирентинском ренесансном сликару Андреу дел Верокиу, чији су ученици били Леонардо да Винчи, Микеланђело Буонароти…
Једна од две зграде, укупне површине око 4.000 квадратних метара, које ће бити изграђене у дворишту Института, биће намењена за рад око 50 најбољих студената завршних година и постдипломаца различитих профила - инжењера, физичара, биолога, дизајнера - окупљених око одређених пројеката.
Замисао је, каже Богојевић, да ''Верокио'' буде инкубатор развоја ''школе будућности'' и концепта квалитетног образовања за 21. век.
Наш образовни систем је прављен за 19.век и индустријско доба. Међутим, млади данас треба да имају много шире образовање, да буду флексиблинији, целог живота уче и науче да цене различите креативности, а то ће пружити наш центар, истиче Богојевић.
Подсећа да се у земунском Институту налази највећи суперрачунарски центар у региону и додаје да ће ''Верокио'' подстаћи и развој високо технолошког сектора у Србији.
Последњих година у нашем ИТ сектору је било неочекиваних продора, а сада треба креирати амбијент да и генетичари и истраживачи из других области долазе у Србију и осмишљавају решења не само за наше тржиште, већ и за тржишта САД-а, Швајцарске…, наводи Богојевић.
Истраживачи с Института за физику дужи низ година сарађују с ЦЕРН-ом, али је, према речима Богојевића, сарадња с том научном институцијом подигнута на виши ниво када је Србија пре пет година постала придружена чланица, а од ове године и пуноправна чланица ЦЕРН-а.
Српски физичари ангажовани су у три велика пројекта у ЦЕРН-у, у колаборацијама АТЛАС и ЦМС, две највеће међународне истраживачке групе које користе ЦЕРН-ов акцелератор Велики сударач хадрона (ЛХЦ), као и у пројекту Грид везаним за суперрачунарство.
Наши истраживачи учествују у пројектима везаним за акцелераторе, који откривају честице мање од атома, служе да се проверавају постојећи и откривају нови закони физике, али и примењују у лечењу болести, посебно тумора, као и у археологији.
Чланство у тој организацији је важно за развој иновационих делатности и нових технологија које могу да се комерцијализују и развијају нове привреде.
У ЦЕРН-у је много заштићених патената које чланице могу да бесплатно користе, као и њихову опрему, а наш Инститит то ради већ неколико година, каже Богојевић.
Члан Комисије за сарадњу с ЦЕРН-ом Александар Белић, који је са истраживачима Института ангажован на ЦЕРН-овој рачунарској мрежи Грид, оцењује да је поновно учлањење Србије у ту међународну организацију један од најзначајнијих догађаја за нашу земљу у 2019. години и да доноси бројне бенефите за нашу научно-истраживачку заједницу.
Додаје да истраживачи који се баве физиком високих енергија и елементарних честица имају прилику да се лакше укључују експерименте ЦЕРН-а и да се њихов рад боље вреднује.
Како каже, чланство у ЦЕРН-у доноси и нове линије финансирања истраживања и отвара могућности за сарадњу у области акцелераторске, микроталасне и других технологија, као и техничарима и инжењерима.
Од чланства у ЦЕРН-у и образовање ће имати бенефита јер кроз ту институцију пролази много наставника и професора физике. Користи ће имати и индустрија, јер ЦЕРН на међународним тендерима набавља све што се користи у истраживањима, од суперпроводних супермагнета до сапуна.
Србија као земља чланица сада има право да учествује по једнаким условима на тим тендерима. То има тренутни економски ефекат, али се на тај начин унапређује и сам бренд јер је сарадња с ЦЕРН-ом значајна референца у високим технологијама, објашњава Белић.
