Мали је нагласио да је за Министарство финансија, после заврштека реформи везаних за фискалну консолидацију, приоритет усвајање закона о фискалним касама и реформа Пореске управе.
Министар је рекао да је 2019. била важна јер је означила завршетак рефоме фискалне консолидације и оздрављења финансија.
Истакао је да је Србија 2012. била земља пред банкротом, а да данас бележи раст већи од четири одсто у последње две године, стабилан јавни дуг, четврту годину буџет је у суфициту, а стране директне инвестиције и 2018. и 2019. биле су рекордне.
“Остварили смо историјски успех, стопа незапослености је испод 10 одсто. Нисмо спавали и нисмо били мирни него смо се бавили и реформама важним за унапређење пословног амбијента и подстицање стопа раста”, рекао је Мали.
Министар каже да је, уз одржавање макроекономске стабилности, за Владу приоритет како да се омогући већи раст.
Навео је да ће нови нови Закон о рачуноводству омогућити увођење електронских фактура од 2022, за које каже да ће умногоме убрзати и олакшати пословање, али и повраћај ПДВ, који ће моћа да се врати аутоматски.
Навео је и да су донети Закон о ревизији, неколико закона из области развоја финасијског тржишта и уведено је паушално опорезивање.
“Овде смо да слушамо, да чујемо како наредне мере и нове законе доносити”, рекао је Мали.
Истиче да су три документа за Србију веома важна, а то су План 2025, Програм економских политика који сумира све реформе до 2022. године и трећи је Сива књига НАЛЕД-а.
Министар је рекао да мере фискалне консолидације нису биле циљ саме за себе, него основа за даљи раст, и поручио да сада Влада доноси мере за подстицај пословања, а све у циљу раста животног стандарда грађана.
