"Овај програм је требало председник Вучић да представи, извинајвам се у његово име, не осећа се добро, није са нама, али ће се у наредних 48 сати обратити", рекао је Мали у Палати Србија.
Каже да је пакет мера пажљиво припремљен и да су сагледане све могуће последице ове кризе по нашу економију, као и искуства других земаља.
"Ово је свеобухватни пакет мера који је усмерен на очување нивоа запослености и представља борбу за свако радно место и помоћ оним предузећима која су и највише погођена овом кризом, предузетницима, микро, малим и средњим предузећима у привантом скетору", нагласио је он.
Министар каже да је у протеклих десетак дана влада добила велики број предлога од стране економиста и привредника и привредних удружња и да су највећи број њих и уврстили у пакет мера...
Мали се захвалио Народној банци Србије и гувернеру Јоргованки Табаковић на томе што је НБС изашла са мерама увођења мораторијума на кредите и лизинг као и на томе што је смањила референтну каматну стопу.
Криза која постоји свуда у свету, рекао је Мали и Србија није крива за њу:
"Нисмо ми криви за ову кризу, ово је глобална криза, криза са којом се суочава скоро свака земља у свету. Оно што је велика разлика је што у одниосу на велики број тих земаља а у односу на можда, усудићу се да кажем неке кризе из претходних периода, Србија ову кризу чека и бори се економски никада јача и никада снажнија", рекао је Мали.
Имамо стабилне јавне финансије и новца, поручио је Мали.
"Зато идемо са предлогом ових мера данас да највећи терет ове кризе управо држава преузме на себе како би нашу привреду растеретила и како би привреда са што мање последица и прошла кроз ову кризу", рекао еј Мали.
Подсећа, пре пар година Србија је била на ивици банкрота.
"Тада су тешке мере биле, мере реформи које је покренуо председник Вучић док је био председник владе, а као последица и резултат тих мера ми четири године имамо суфциит у буџету и јавни дуг који је испод 50 одсто БДП-а".
Данас је Завод за статистику изашао са податком да је у Србији индустријска производња у фебруару била 7,6 одсто већа него у истом периоду прошле године.
"Овај програм мера је управо резултат и последица реформи која је спровођена са грађанима заједно. У овом тренутку имамо довољно простора, стабилне финансије имамо довољно новца да нашој привреди и запосленима помогнемо онда када је та помоћ најпотребнија", рекао је Мали и навео да је држава издвојила зато помоћ од 5,1 милијарду еврашто је у динарима 608,3 милијарде.
Поредњења ради то је половина нашег годишњег буџета, рекао је Мали и додао да је реч о 11 одсто нашег БДП-а.
Како је истакао, немата много земаља на свету, "можда на прст једне руке" које су издвојиле оволику помоћ у односу на величину и обим своје економије.
Пакет економских мера државе за смањивање негативних ефеката проузрокованих пандемијом вируса Ковид-19 И подршку привреди Србије подразумева укупно девет мера, са процењеним ефектом у висини од 608,3 милијарде динара.
Од тих девет, три су мере пореске политике, по две су директна помоћ приватном сектору и мере за очување ликвидности привреде, а као остале мере наводи се мораторијум дивиденди до краја године и фискални стимуланс – односно директна помоћ свим пунолетним грађанима.
Међутим, на подршку не могу да рачунају они привредни субјекти који су током варедног стања умањили број запослених за више од 10 одсто, не рачунајуци запослене на одређено време, којима уговор истиче током ванредног стања, као и они који су привремено прекинули пословање пре прогласења ванредног стања, односно пре 15. марта.
ПРВИ СЕТ МЕРА:
претпоставља у највећем делу одлагање плаћања доспелих пореских обавеза, уз каснију отплату на рате, најраније од почетка 2021. године:
-Одлагање плаћања пореза и доприноса на зараде спроводи се у циљу обезбеђења ликвидности, одржања привредне активности и запослености.
Одлагање плаћања пореза на зараде и доприносе за приватни сектор, током трајања ванредног стања има за циљ повећање ликвидности свих привредних субјеката у привредном сектору који исплаћују зараде запосленима. Такође, ова мера се односи на одлагање плаћања пореза на приход од самосталних делатности свих предузетника.
Сви послодавци који се определе да користе ову меру могу да користе одлагање плаћања трошкова пореза и доприноса на зараде до почетка 2021. године, а након тога се оставља могућност даљег одлагања плаћања ових трошкова најдуже до 24 месеца без обавезе плаћања камате на захтев пореског обвезника.
Основни услови за примену ове мере су идентични за све послодавце без обзира на њихову економску снагу.
- Одлаже се и плаћање аконтација пореза на добит у другом кварталу.
Та мера има за циљ повећање ликвидности пореских обвезника путем одлагања плаћања аконтација за порез на добит за 2020. годину које доспевају у другом кварталу 2020. године.
Основни услови за примену ове мере су идентични за све обвезнике пореза на добит без обзира на њихову економску снагу.
-Ослобађање давалаца донација од обавезе плаћања ПДВ-а. Та мера има за циљ да се од плаћања ПДВ ослободе они донатори који своје производе, односно производе чијим прометом се баве, донирају установама које су непосредно укључене у активности које имају за циљ спречавање ширења и лечење грађана од болести Цовид-19.
ДРУГИ СЕТ МЕРА:
односи се на директна давања предузећима, исплату помоћи у висини минималне зараде за предузетнике, микро, мала и средња предузећа, односно субвенције 50 одсто минималне зараде великим предузећима, чији запослени су послати на принудни одмор, због смањеног обима пословања или потпуне обуставе рада.
Директна помоћ предузетницима који се паушално опорезују и који плаћају порез на стварни приход, микро, малим и средњим предузећима у приватном сектору - уплата помоћи у висини минималца (за време трајања ванредног стања), и за велика предузећа уплата помоћи у висини 50 одсто минималца за запослене којима је решењем утврђен престанак рада .
Код овог сета мера је направљена разлика у начину примене по основу економске снаге обвезника.
У складу са тим, предузетницима, микро, малим и средњим правним лицима је дата економска помоћ у висини нето минималне зараде за свако лице које код њих има статус запосленог.
За правна лица која су класификована као велика, помоћ је опредељена сразмерно броју лица која ови послодавци задржавају у радном односу иако је за радом тих лица привремено престала потреба.
Предложеним мерама послодавци се у довољној мери стимулишу да одрже постојећи ниво запослености, док се у случају предузетника, малих, микро и средњих правних лица, већим обимом права додатно јача ликвидност у циљу одржавања пословања, односно одустајања од покретања поступака престанка обављања пословања.
ТРЕЋИ СЕТ МЕРА:
усмерен је на очување ликвидности привредних субјеката у условима економске кризе очекиване током и по окончању ванредне ситуације проузроковане пандемијом Ковид-19 вируса.
Овим програмом Влада Србије жели да минимизира спољне утицаје, као што су пад тражње и прекид ланаца снабдевања, и њихове последице, као што су смањење запослености и неликвидност, на пословање српске привреде.
Програм предвиђа две мере:
1. Програм за доделу кредита за одржавање ликвидности и обртних средстава за компаније из сегмента предузетника, микро, малих и средњих привредних субјеката, пољопривредних газдинстава и задруга који су регистровани у релевантном регистру преко Фонда за развој Републике Србије.
2. Гарантне шеме за подршку привреди у условима ?овид-19 кризе за кредите за одржавање ликвидности и обртних средстава за компаније из сегмента предузетника, микро, малих и средњих привредних субјеката, као и пољопривредних газдинстава преко комерцијалних банака које послују у Републици Србији.
Укупна вредност програма предвиђених овом мером износи 264 милијарде динара (око 2.2 милијарде евра).
ЧЕТВРТИ СЕТ МЕРА:
односи се на уплату директне помоћи у износу од 100 евра у динарској противвредности свим пунолетним грађанима Србије.
„Председник Србије не осећа се добро“, рекао је Синиша Мали и додао да Александар Вучић зато данас не представља мере подршке српској привреди.
Мали је најавио да ће се председник обратити јавности у наредних 48 сати.
"Овај програм је требало председник Вучић да представи, извинајвам се у његово име, не осећа се добро, није са нама, али ће се у наредних 48 сати обратити", рекао је Мали у Палати Србија.
„Влада Србије ће у наредних 10 дана усвојити уредбу, односно правни оквир који ће омогућити спровођење економских мера за подизање српске привреде“, најавио је Синиша Мали и нагласио да се тај програм неће примењивати на предузећа која су од почетак ванредног стања сманила за више од 10 одсто број радника.
"Више пута смо апеловали и молили привреднике да не отпуштају своје запослене", рекао Мали.
Каже да ће најављени програм бити финансиран на три начина: из резерви буџета којих има довољно, из буџтских апропријација, као и на тржисту домаћем и међуанродном капитала.
Влада остаје доследна ономе што је Вучић говориом а то је да у јавном сектору нема смањењаплата, нити оптуштања нити смањења пензија, јер има довљно новца у будежту, навео је министар.
Пензије су сигурне, поручио је Мали.
Такође, истиче да ће се влада трудити да поштуеј све обавезе које има према приватном сектору.
Каже да се се посебна група у влади бави корпоративним обвезницима за велика предузећа која могу да рачунају на тај вид подршке како би обезбедила не само ликвидност већ и нови капитал.
Најавио је да се размишља и да се помогне посебно најугроженијим скеторима као што су угоститељство, хотелијество, поврстарство и другим.
Синиша Мали изјавио је да ће држава предузетницима, паушалцима, микро, малим и средњим предузећима исплатити три минималне зараде како би лакше превазишли кризу коју је изазвао вирус корона.
То је једна од мера државе коју је Мали представио данас у Палати Србија, додајући да ће сваком запосленом у тим предузећима држава уплатити директно на рачун нешто више од 90.000 динара, односно 750 евра.
“То је подршка малој привреди у овој кризи да је лакше и брже преброде”, рекао је Мали.
Осим те мере, држава предлаже и подршку у износу од 50 одсто минималне зараде за запослене у великим предузећима, који су добили решење о прекиду рада.
“Зашто 50 одсто? Због тога што по Закону о раду када добијете у великим предузећима решење о престанку рада, послодавац има обавезу исплате 60 одсто просека бруто зараде у протеклих 12 месеци”, објаснио је Мали.
Према његовим речима, у групи микро, малих и средњих предузећа и предузетника ради 900. 000 људи.
“То су и пекари, кројачи, фризери, таксисти, и све занатлије, сви они који су највише и најтеже погођени овом кризом, управо њима држава излази са понудом да уплати три минимане зараде у периоду трајања вандредног стања, а не за период мањи од три месеца”, рекао је Мали.
„У оквиру мера за помоћ привреди Србије погођеној последицама епидемије корона вируса, за ликвидност предузећа предвиђено је 2,2 милијарде евра“, изјавио је Синиша Мали.
“Идемо са масивном подршком ликвидности за цео наш систем, приватни сектор превасходно, 2,2 милијарде евра издвајамо за то. 200 милиона евра кроз фонд за развој, субвенционисани, јефитни кредити, један одсто камате за предузетнике, микро, мала, средња предузећа, пољопривредна газдинства и задруге”, рекао је Мали на конференцији у Палати Србија.
Како је додао, држава жели да кроз фонд за развој помогне свима који су највише погођени овом кризом.
Такође, додао је, иде се и са гарантном шемом која се договара са пословним банкама у износу од две милијарде евра.
“Кредити иза којих стоји држава, односно кредити у којима банке немају велики ризик што је важно јер ће предузетници, микро, мала и средња предузећа тај новац и добити за обртна средства, за ликвидност, да што брже и боље превазиђу проблеме у пословању са којима се суочавају”, рекао је Мали.
Синиша Мали најавио је да ће влада наредних дана изаћи са измењеном регулативом везаном за корпоративне обвезнице, и додао да не искључује могућност да држава учествује у куповини корпоративних обвезница.
Мали је, на конференцији за штампу, упитан како ће мера за корпоративне обвезнице изгледати у пракси, рекао да то није једоставна тема, јер је специфична.
Објаснио је да свако предузеће има више могућих извора финансирања свог пословања, а један су корпоративне обвезнице.
“Нажалост у нашој земљи то тржистсе не постоји из регулативних разлога. Желимо да свако предузеће има могућност да емисијом обвезница прикупи довољно новца не само за пословање, већ за на ново инвестирање, изградњу нових постројења и проширења пословања у региону. Наредних 10 дана изаћићемо са измењеном регулативом”, истакао је Мали.
Казао је да је намера да се искористи актуелна криз као шанса да предузећа добију могућност да се не само преко банака, шема гаранција, већ преко тржишта капитала финансирају.
Указао је да је новац данас релативно јефтин, наводећи да је у САД каматна ступа нула, а у неким земљама и негативна.
“Овим желимо да привичемо новца и помогнемо нашим предузећима не само да превазиђу проблем с ликвидношћу, већ и да им омогућимо нове инвестиције”, рекао је он.
Мали је казао да не искључује могућност да држава учествује у куповини корпоративних обвезница.
“У ком обиму и да ли ће држава учествовати не знам тренутно, јер не знамо шта ће бити понуда. Желимо да решимо регулативу тако да свако ко жели може брзо И ефикасно да изађе на трзиште”, казао је он.
Синиша Мали изјавио је данас да је у оквиру пореске политике држава као подршку привреди донела три мере, а које значе да ће држава на себе преузети трошак предузећа у износу од 1,3 милијарди евра.
Мали је навео да су те мере: одлагање плаћање пореза на зараде и доприносе за сва приватна предузећа у прериоду трајања ванредног стања, а најмање за период од три месеца, одлагање плаћање пореза на добит за други квартал 2020. и ослобађање плаћања од ПДВ-а за све оне који донирају и баве се донацијама.
“Укупна вредност ових мера је 161 милијарда динара, односно око 1,3 милијарди евра. Ово је најважнији и највећи захтев скоро свих привредних субјеката у Србији”, указао је Мали.
Како је објаснио, држава на себе преузима порезе и доприносе на зараде и тиме охрабрује предузећа да задрже пуну запосленост и да не отпуштају раднике.
“Свим приватним предузећима дајемо могућност да ове обавезе исплате у 24 једнаке месечне рате, али не пре јануара 2021. године. Показујемо снагу тиме што 1,3 милијарде евра обавезе које би имала привредна друштва преузимамо на себе”, закључио је Мали.
„Сви пунолетни грађани Србије добиће директну помоћ од 100 евра“, саопштио је данас министар финансија Синиша Мали и објаснио да ће јавност у наредних десетак дана бити обавештена о процедури којом це то бити учињено.
То је једна од мера државе за опоравак српске економије, која је погођена епидемијом вируса корона.
"Издвојићемо око 70 милијарди динара из буџета, и сваком пунолетном грађанину уплатити уплатити износ од 100 евра, у динарској противвредности", рекао је Мали на прес конференцији на којој се представио мере са председником ПКС Марком Чадежом.
Он је истакао да је то велики знак подршке и жеље да се унесе једна дозу оптимизма.
"Да покажемо колико је Србија у овом тренутку јака, и да сваком суграђанину омогућимо да добије око 12.000 динара. То је добро за повећање потрошње, ликвидности, али и начин на који, као држава желимо да подржимо све грађане да заједно прођемо кроз све ово", рекао је Мали.
Упитан када ће грађани добити тај новац, Мали је рекао да ће влада у наредних десетак дана изаћи са процедуром за исплату, као и да ће исплата почети одмах након завршетак ванредног стања.
"Онда ћемо уплатити новац на рачун сваког пунолетног грађанина Србије", додао је Мали.
Синиша Мали рекао је данас да ће предузетницима, као и радницима микро, малим и средњим предузећима прва минимална зарада на рачун бити исплаћена половином маја.
Мали је додао да ће друга и трећа минимална зарада бити исплаћене у наредна два месеца.
“У три месеца бисмо испоштовали све ово што смо обећали. Исплата почиње у мају, зато што желимо да избегнемо свакакву злоупотребу да неко, када бисмо ођедном то платили, добије тај новац, а онда отпусти раднике”, објаснио је Мали.
Каже да се на овај начин обезбеђује континуитет плаћања и даје сигурност радницима да имају од чега да живе.
Упитан да ли ће новац за мала и средња предузећа бити уплаћена на рачун запослених или фирми, Мали је рекао:
"И на један и на други начин. Тај новац иде запосленима у тим предузећима, а како ће бити плаћен, видећете, највероватније преко посебног рачуна којим ће се онда од тог предузећа тај новац дистрибуирати сваком запосленом".
Мали је нагаласио да је управо циљ да се избегне било каква злоупотреба и да се не дође у ситуацију да новац буде исплаћен послодавцима и да га онда они потроше на друге ствари, а после отпусте један број запослених.
"Наравићемо систем да тај новац иде само запоселнима, којима је овај новац и најпотребнији", наласио је министар.
„Влада је овом пакету мера подршке привреди пришла озбиљно и одговорно, а средства из програма ће бити обезбеђена на домаћем и међународном финансијског тржишта, тако да учешће јавног дуга неће прећи 60 одсто БДП-а“, изјавио је Синиша Мали.
Мали је истакао да је пакет мера резултат тешких реформи спроврединих у протеклом периоду, јер је последњих година вођена одговорна економска политика и рачуна о сваком динару, а сваки слободан динар улаган у инфраструктуру или враћање скупих дугова и претходног периода.
"Тако прилазимо и овом пакету. Имамо простора, новац који ћемо добити на домаћем и међународном тржуушту капитала, тако да учешће јавног дуга неће прећи 60 одсто БДП-а, односно ниво Мастрихта, који дозвољава сигурност за одржив раст и развој", рекао је Мали одговарајући на питање да појасни структуру финансирања програма подршке.
Министар је рекао да је жеља да се кроз програм подршке привреди скрати време, да се након кризе, наша економија врати на ноге и крене да трчи истом брзином, као што је било до пре пар недеља.
"Сада смо изашли са мерама, изаћи ћемо и са структуром средстава, она ће бити позната после свих неопходних анализа", рекао је Мали.
На питање да ли постоји неки резервни пакет ако се криза продужи, Мали је рекао да се прати шта се дешава на тржишту, те да су највећи захтеви привредника, микро, малих и средњих предузећа, који су и највише погођени, били да се одложи плаћање пореза и доприноса на зараде и аконтације за порез на добит.
"То смо и урадили, са готовином ћемо помоћи, идемо и са масивном подршком ликвидности. Покрили смо све што је привреди неопходно. Да ли ће бити потребно више, веорватно, али јесмо спремни. Како, не могу сада да кажем, али гледаћемо, слушамо, пажљиво пратимо шта се дешва у свету и код нас. Како буде потребе, реаговаћемо", рекао је Мали.
На питање да ли ће бити мањења обавезне резевре, Мали је рекао да је то питање за НБС, која, додаје, прати стање на тржишту капитала и на основу тога ће реаговати.
Подсетио је да је НБС изашла прва са мерама мораторијума на кредите и финансијски лизинг.
"НБС је потпуно независна институција, и на челу са гувернерком Јоргованком Табаковић сјајно ради свој део посла...Још једна или две мере су остале у арсеналу НБС, једна и обавезна резерва. Не могу ја о томе да кажем да ли ће доћи, НБС прати стање на тржишту капитала и да ће на основу тога реаговати", рекао је Мали.
Додао је да ће се пажљиво пратити ситуација на тржишту, и да ће се спрам начина на који криза утиче, конципирати мере одмах.
Синиша Мали не искључује могућност да се до краја кризе проузроковане корона вирусом изађе са још неким предлозима и мерама помоћи.
Мали је рекао да је програм подршке за помоћ привреди, који је данас представио заједно са председником Привредне коморе Србије Марком Чадежом, озбиљан и велики, те да на прави начин показује снагу српске државе и економије у овом тренутку.
“Не искључујем могућност да можда у неком тренутку, када саберемо и одузмемо све последице ове кризе, изађемо и са додатним мерама које ће помоћи онима који су највише погођени овом кризом”, рекао је Мали на конференцији у Палати Србија.
Како је навео, када су конципирали мере, прва и основна ствар и захтев председника Србије Александра Вучића био је да оне могу да се спроведу.
Мали је рекао да ће се, када су у питању мере за помоћ предузећима, ићи преко Пореске управе.
“Преко пореске пријаве ћемо омогућити привредним субјектима да пријаве запослене, да пријаве неопходност плаћања новца. Оно што посебно желим да напоменем, то је да ово није помоћ за послодавце, већ за запослене”, додао је Мали.
