Како се наводи у саопштењу, агенција у свом веома позитивном и свеобухватном извештају, који је објављен 2. септембра, наглашава да задржани позитивни изгледи за даље повећање кредитног рејтинга Републике Србије имају још већи значај када се узме у обзир чињеница да долазе у време велике економске кризе, пада глобалне економије и повећаних ризика изазваних пандемијом вируса корона.
Министар финансија Синиша Мали изјавио је да је за грађане важно да знају да пандемија корона вируса није нарушила јавне финансије Србије као и да је и ова вест о задржавању кредитног рејтинга најбоља потврда тога.
Србија је ову кризу дочекала спремно и с добро уравнотеженим финансијама. Доследност у спровођењу одговорне економске политике дала је резултате, а њу су препознали и велики финансијски играчи на светском тржишту, као што су рејтинг агенције. Са стабилизацијом јавних финансија створена је већа отпорност на екстерне шокове као што је корона криза, а брза реакција у доношењу антикризних мера ту нашу издржљивост је зацементирала, рекао је Мали.
Он је подсетио да је наша земља у групи ретких земаља којима кредитни рејтинг није смањен.
Рејтинг агенција Фич рејтингс је у првој половини 2020. године смањила рекордном броју држава кредитни рејтинг, за њих чак 33, а још није довршила посао с озбиром на то да глобална пандемија и даље траје, подсетио је министар на негативне трендове у свету.
Он је навео да га веома радују очекивања рејтинг агенције Мудиз да ће наша земља у 2021. години остварити значајан раст од чак 6 одсто и потпуни економски опоравак, те да ће се јавни дуг вратити на претходни опадајући тренд од 2021. године, што је у супротности са мишљењем појединих економских аналитичара у Србији.
Раст вођен инвестицијама, побољшање свих макроекономских показатеља, одговорна монетарна и фискална политика - остају нам и даље главна агенда. Та наша опредељеност ће се ускоро видети и у буџету за 2020. годину, на чијој изради активно радимо. Осим тога, радује ме што је агенција препознала и тренд пада незапослености, која је у другом кварталу ове године на историјском минимуму од 7,3 одсто, рекао је Мали.
Србија је, рекао је, имала и пристојан извоз у протеклом периоду, а оријентацију у јачању извоза примећује и поменута агенција, те тако држава планира и да својом политиком још више подржи извознике.
Од велике користи би била и подршка кроз осигурање извозних послова, односно јачање улоге Агенције за осигурање и финансирање извоза, затим нови споразуми о слободној трговини као и наступи фирми на ваневропским тржиштима, као и још веће повећање трговинске размене у региону, где је Србија већ апсолутни лидер, казао је Мали.
Он је додао да Србија види своју шансу и прегруписавању ланаца снабдевања европских компанија и њихову преоријентацију на ближа тржишта, где лежи шанса за цео Балкан и Источну Европу.
Министар је поновио и да су пакети економских мера као што су повољни кредити преко Фонда за развој, али и комерцијални кредити реализовани преко гарантне шеме, обезбедили да предузећа наставе своје производне активности, без већих застоја.
Остаје нам да у сарадњи са НБС, дакле монетарним мерама, које су исто тако биле одличне, али и другим начинима, радимо на што бољем приступу финансирању, да се очува кредитни потенцијал домаћих банака и да се обезбеди повољно инвестиционо финансирање малих и средњих предузећа као и породичних фирми, јер су они носиоци развоја, оценио је Мали.
Мудиз у свом извештају у први план истиче да је додатни фискални простор за апсорпцију негативних последица корона вируса на јавне финансије Републике Србије у 2020. години обезбеђен захваљујући мерама Владе Републике Србије која је остала доследна у очувању стабилности јавних финансија и континуитета актуелне укупне економске политике и уложила велике напоре који су довели до примарних буџетских вишкова од 2016. године и допринели значајном смањењу јавног дуга на ниво 52,9% БДП-а на крају 2019. године, додаје се у саопштењу.
Како се наводи, агенција наглашава да је повећана отпорност Србије на шокове у међународном окружењу, пре свега, резултат дугогодишње макроекономске стабилности, достигнутог високог нивоа девизних резерви и уређених јавних финансија, што је омогућило брзу реакцију приликом избијања пандемије.
У извештају се констатује да је захваљујући спроведеним бројним структурним реформама и мерама фискалне дисциплине Владе Републике Србије у претходном периоду, као и мерама фискалне консолидације, Србија ушла у ову кризу спремна и са добро уравнотеженим финансијама, те да су створене добре основе за одржив привредни раст.
Такође, успешне мере монетарне политике спроведене у претходним годинама, резултирале су стабилном и ниском инфлацијом.
Према оцени агенције очекује се само привремени благи пораст јавног дуга у 2020. години, пре него што се он врати на претходни опадајући тренд од 2021. године.
Мудиз наводи да ће смањење јавног дуга у краткорочном периоду утицати на даље повећање кредитног рејтинга Републике Србије.
Изгледи за средњорочни раст у Србији су оцењени као снажни, са потенцијалном стопом раста од око 4 одсто, и то захваљујући чињеници да се последњих година економија Републике Србије преоријентисала на извоз у поређењу са моделом раста који је у периоду пре глобалне кризе био заснован на увозу и потрошњи.
У извештају се наводи да је у Републици Србији у последњих неколико година забележен раст запослености и у сектору индустрије али и у сектору услуга, а да се у периоду од 2012. до 2019. године стопа незапослености константно смањује.
Према оцени агенције, заједничким напорима Владе Републике Србије и Народне банке Србије, као и донетим свеобухватним пакетом мера монетарне и фискалне политике који између осталих укључује низ мера за подршку домаћинствима, субвенције за плате, мораторијум на отплату кредита, смањење каматних стопа као и мере за подршку ликвидности у корпоративном сектору, ефекти кризе у Србији су знатно ублажени.
Како се наводи, очекује се, да ће и поред свих ризика који постоје, Република Србија већ у 2021. години остварити значајан раст од чак 6 одсто и потпуни економски опоравак.
