За 2022. годину се предвиђа раст од 4,3 одсто БДП што је, такође, побољшање у односу на претходну прогнозу, која је предвиђала раст од 4 одсто БДП у следећој години, навео је Мали у објави на свом инстаграм налогу.
"То је још једна промена прогнозе привредног раста навише која стиже од релеватних међународних институција и потврда нашег успеха. Успели смо да задржимо макроекономску стабилност у време кризе, и то пре свега захваљући обимном пакету подршке привреди и грађанима од чак 8 милијарди евра. Ми верујемо да ћемо расти и више од 7 одсто, а за следећу годину прогнозирамо раст од 4,5 одсто", истакао је Мали.
Он је подсетио да је Међународни монетарни фонд овог октобра такође ревидирао своју процену раста. ММФ је у јуну, повећао прогнозу раста са 5 на 6 одсто, а затим у октобру ове године на 6,5 процената.
Сличне процене је дала и Светска банка. Она је у свом јесењем извештају о светским економским изгледима за један одсто повећала прогнозу раста Србије за 2021. годину и то на шест процената.
Светска банка је у јануару ове године предвиђала раст Србије од 3,1 одсто, што значи да је своју пројекцију повећала за чак 2,9 процената, напомиње Мали.
"Наставићемо да се боримо на два колосека, како бисмо наставили да растемо и побољшавамо квалитет живота грађана. Један је подстицање инклузивне економије базиране иновацијама, знању и зеленом расту. Са друге стране, држава ће паралелно наставити са високом инвестиционом јавном потрошњом. Наш капитални буџет за наредну годину је на нивоу од 7,3 процената БДП-а, односно 485,6 милијарди динара и ми настављамо са великим инфраструктурним пројектима који подстичу привреду и запошљавање", закључио је Мали.
Европска комисија је у оквиру своје Јесење економске прогнозе за 2021. годину предвидела раст БДП у Србији од 6,7 одсто за 2021. годину.
У питању је значајно побољшање у односу на Пролећну прогнозу Комсије, која је за Србију предвиђала раст од 5,3 одсто БДП у 2021. години.
Овом прогнозом, Србија за 2021. годину има боље пројекције раста БДП у односу на ЕУ и Еврозону за које је предвиђен раст од 5 процената.
Комисија за 2022. годину предвиђа привредни раст Србије од 4,3 одсто БДП, што је на истом нивоу као и предвиђени раст привреда ЕУ и Еврозоне, али и побољшање у односу на Пролећну прогнозу која је за Србију пројектовала раст од 4 одсто БДП у 2022 години.
За 2023. годину ЕК пројектује раст Србије од 4,3 одсто БДП у односу на 2,5 одсто у ЕУ.
Према процени ЕК, јавни дуг Србије ће у 2021. години износити 58,1 одсто БДП, док се за 2022. годину пројектује вредност од 56,3 одсто БДП, што су вредности испод критеријума Мастрихта.
За 2023. годину Брисел пројектује даље самањење јавног дуга Србије на 54,1 одсто БДП.
ЕК предвиђа да ће стопа незапослености у 2021. години у Србији износити 10,7 одсто, док се за 2022. годину очекује даљи пад и вредност од 10 одсто.
За 2023. годину се пројектује стопа незапослености од 9,2 процента.
