Мало интересовање за школовање на занатским занимањима

По подацима из Статистичког билтена Националне служе за запошљавање, прошлог месеца највише понуда за посао било је за радна места за које није потребно занимање и стручна спрема – 1.650, а затим за грађевинске техничаре – 730.
skola ucionica pixabay
Фото: pixabay.com

Били су тражени и ливци челичних ливова – 500, продавци – 369, возачи друмских возила – 147, бравари – 128, помоћници пекара и припремач пица – 115, електрозаваривачи – 107... Слични профили радника, по истом извору, тражени су и у мају, тако да се наставља потражња за занатлијама. Ти радници недостају у готово свим евопским државама, које просто вапе за возачима, месарима, пекарима, шивачима, браварима, вариоцима, зидарима...

Иако је то недовосмислен показатељ да занатлије недостају, млади нерадо бирају неко од тих занимања приликом уписа у средње школе. То потврђује и први уписни рок у Србији јер је у чак 247 разреда уписано мање од десет ђака, а за занате попут зидара, конобара, механичара, тесара, обућара… пријављено је два до три ученика. Председник Форума средњих стручних школа Милорад Антић објашњава да сваке године има занимања за која не постоји интерес и не упише се нико, и то највише на југу Србије, где је стопа незапослености највећа.

– Одељења се укидају, гасе се и многи занати – пољопривредни, кожарски, графички, машински и слични смерови више неће постојати јер готово да нема деце која желе да се школују за млекаре, баваре, механичаре – објаснио је Антић.

На евиденцији НСЗ-а трећина је оних без квалификације или су полуквалификовани радници, а посао дуго чекају и они који имају струку. И док готово да нема интересовања за упис у стручне школе, држава улаже велике напоре да се незапослени с евиденције обуче за занимања тражена на тржишту – вариоце, куваре, шиваче, монтере...


Исто и у региону

Незаинтересованост младих за занатске струке стварност је и у државама региона. Након првог уписног рока и у њима су се суочили с чињеницом да ће занатски смерови остати празни. Баш као и у Србији, младима, али и њиховим родитељима, изгледа није довољно сазнање да након три године школовања могли доћи до радног места – у земљи или иностранству.


Све у свему, листа дефицитарних занимања у Србији годинама се парктично не мења, а судећи по заинтересованости младих, тако ће бити и у наредном периоду. Сва истраживања протеклих година указују на то да недостају и да ће недостајати: бравари, зидари, молери, заваривачи, келнери, кувари, месари, пекари, возачи... али та упозорења очигледно нису довољна да се млади одлуче за школовање које им омогућава да се одмах запосле и зарађују, уместо да таворе на Бироу рада.

Љ. Малешевић

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести