. Посла управо за мајсторе разних профила има, али радника нема. Да би се та ситуација превазишла и на тај начин ускладиле потребе тржишта рада и радне снаге, у средње школе је уведено дуално образовање. Ипак, судећи по интересовању будућих средњошколаца, мало је спремних да се школују за неко од занимања која обезбеђују радно место, а то показује и овогодишњи упис јер ученици нису заинтересовани за занатске смерове иако су обавештени да се након трогодишњег, а негде и четворогодишњег школовања, одмах могу запослити и пристојно зарађивати.
Тако се у Средњој стручној школи „ 4. јули” у Врбасу у одељење пекара, уместо планираних 15 ђака, пријавило свега четири, а готово је исто и у Средњој школи „Свети Трифун” у Александровцу. А о томе да тај кадар фали, сведочи то што кажу у Унији пекара Србије – од неколико хиљада пекара, свега је стотинак правих школованих мајстора.
Слабо интересовање мали матуранти показали су и кад је у питању школовање за возача, иако је то занимање дефицитарно не само у Србији већ и у многим европским државама. Наиме, од 33 средње школе у Србији где се образује тај кадар уписне квоте нису попуњене у три. Нови средњошколци нису заинтересовани ни да буду месари јер од 27 средњих школа у којима се школују месари – у 15 нису попуњена сва места.
Недостају кувари и конобари
Србија муку мучи да обезбеди довољно школованих кадрова у угоститељству, пре свега конобара и кувара. Мали матуранти тешко се одлучују на упис на те смерове, сматрајући да се то може радити и без школе. Међутим, то више чак ни у Србији није тако, а поготово у иностранству, где се тражи не само средња школа већ и факултет. Пошто се и у Србији отвара све више светски познатих хотела и ресторана, сигурно је да неће моћи свако да кува или буде конобар, па ће се наша држава за кратко време сусрести с још већим недостатком тих кадрова.
Тако је дуални месарски смер у Прехрамбено-шумарској и хемијској школи у Сремској Митровици уписало свега 12 ђака, а планирано их је 30. Уз то, треба рећи и да је „Митрос”, у којем се производња стално повећава, понудио учешће у дуалном образовању за месаре да би обезбедио квалификовану радну снагу која недостаје. Још је гора ситуација у Средњој пољопривредној школи „Стеван Петровић Бриле” у Руми, где је на смер за месара планиран упис 15 ђака, а само је један ученик пожелео да се тиме бави.
Мада на српском тржишту рада већ годинама недостају вариоци и бравари, по подацима Министарства просвете, ниједна школа за машинство и обраду метала у Србији нема те образовне профиле. Ове школске године није уписан ниједан зидар нити грађевински радник јер школе које образују кадрове у области геодезије и грађевинарства нису ни формирале смерове
за зидаре-фасадере, тесаре, армираче-бетонце, извођаче инсталатерских и завршних грађевинских радова, монтере суве градње...
Дакле, потражња тржишта рада никако се не слаже с кадровима који се образују, и тако је већ годинама. Због тога се недостатак квалификовне радне снаге мора надоместити из армије незапослених, кроз преквалификацију или доквалификацију.
По подацима Националне службе за запошљавање, у Србији је на крају прошлог месеца било 574.216 незапослених – а чак 191.122 су без струке. Уз добар програм преквалификације и доквалификације, могли би се обучити за неко од занимања која се на тржишту тража. На њима је да искористе шансу која им се пружа и стекну обуку за неко од занимања која имају перспективу и сад и у будућности.
Љ. Малешевић
