Једна од мера против те пошасти је и смањење учешћа готовог новца у оптицају јер сваки динар пореза који се не уплати у буyет на робу или услуге плаћене картицама порески инспектори могу да открију, али када се плаћа готовином, онда је то с уласком у сиву зону заувек изгубљено.
Смањење плаћања кешом код нас је могуће али није једноставно. На тај проблем указао је недавно на форуму који је организовала картичарска компанија „Виза” и министар финансија Србије Душан Вујовић.
Трговци и угоститељи у Србији и радо и нерадо примају платне картице. Оне повећавају промет, што је свакако пожељно, а с друге стане, прометници на њих банкама плаћају високе провизије. Тај додатни трошак им никако не одговара. Чак 80 одсто провизија које они плате банкама односи се на трошкове код платних картица. Осим тога, провизије које банкари узмају су код нас вишестурко веће него у земљама Европске уније.
Народна банка Србије најавила је да ће донети прописе којима ће те провизије смањити, односно хармонизовати са земљама Европске уније. Код нас банкари наплаћују од трансакције од 1,9 до 2,8 одсто па и до 3,5. Будуће решење предвиђа да то буде 0,3 одсто за кредитне те 0,2 процента за дебитне картице. То смањење не би требало одмах да се примени. У прелазном периоду би провизије биле ограничене на 0,6 и 0,5 одсто.
Две највеће светске картичарске компаније „Виза” и „Мастеркард” послују и код нас, односно клијенти преко банака добијају те картице. Ових дана клијенти су имали проблема с картицама из „виза” програма: нису их прихватали терминали у доста трговина и у другим објектима. Представници „Визе” за Србију објаснили су да је разлог застоја увођење напреднијег техничког сиистема те да је с њихове стране то решено. Ту акцију прате и банке. Тако су, рецимо, клијенти Интезе добили информацију да због напреднијег система од 31. октобра до 3. новембра с „виза” картицама неће све ићи уобичајено: уплата новца на картицу и увид у промет стања неће бити доступни.
С друге стране, грађани су се жалили да су трговци искористили ту прилику да не примају картице већ кеш. Па ко је ућарио, ућарио је.
Колико ће у поменутом домену то бити довољно у борби против сиве економије и може ли се ту учинити још нешто?
– Требало би обавезати банке да прометницима не наплаћују друге услуге сем провизије код картица – сматра професор на Београдској банкарској академији др Бранко Живановић. – ПОС терминали и све друге услуге требало би да буду без додатних трошкова. Такође, свакоме ко има отворен текући рачун банка би без додатних трошкова требало да обезбеди и дебитну и кредитну картицу. Тако би се знатније смањило учешће готовине у свакодневним трансакцијама.
У Србији код банака су отворена 7.442.134 текућа рачуна: за повећање безготовинског плаћања код нас имамо и те како добар темељ. Међутим, поставља се и питање банкарске инфраструктуре. У градовима имамо добру мрежу банкомата и терминала, али у мањим местима и на селима плаћање картицом није ни тако популарно а ни једноставно. То је свакако препрека за даље ширење безготовинског плаћања.
Д. Вујошевић
