Министарка рударства и енергетике и потпредседница Владе Зорана Михајловић навела је да је тема енергетике увек изазов, али посебно у текућој деценији, јер ће, како је навела, ова деценија обележити све наредне деценије у погледу енергетике и рударства, односно енергетике и енергетске транзиције.
"Без обзира да ли се ради о географски малим државама или великим, да ли се ради о развијеним или мање развијеним државама, ми се сви налазимо пред једним изазовом који значи да морамо да променимо потупуно инфраструктуру која је највећа на свету, а то је енергетска инфраструктура", рекла је Михајловић.
Она је додала да баш због тога мора да буде више сличних конференција и разговара са невладиним сектором, грађанима, струком и институцијама у вези са заједничким путевима у зеленој агенди.
Како је навела Михајловићева, свет данас емитује преко 60 милијарди тона угљен диоксида, а Србија око 59 милиона тона.
Међутим, додаје, ако се буду реализовале домаће стратегије и инвестициони план Министарства рударства и енергетике, тежак 17 милијадри евра, Србија ће сигурно смањити емисију угљен диоксида за 24 милиона тона на годишњем нивоу.
"Данас више нема разговора о развоју, енергетици, рударству, а да заиста не поштујемо све еколошке стандарде", навела је Михајловић.
Нови план инвестиција, односно "Српски зелени план" обухвата пројекте у енергетици и рударству вредне 17 милијарди евра и њиме се предвиђа изградњу великих и средњих хидроелектрана, улагања у обновљиве изворе енергије, пре свега енергију сунца и ветра.
То подразумева и изградњу гасних електрана и развој додатних капацитета за складиштење енергије, пре свега у реверзибилним хидроелектранама, а касније и у батеријама.
Упитана да ли ће избори да успоре реализацију "Српског зеленог плана", министарка Михајловић је то одбацила, чврсто наводећи да избори неће успорити спровођење такве стратегије.
"Постоји сектор који ради, било да је пандемија или не, било да је тешко стање, криза или не - то је енергетика. Енергија је питање свих нас и нема никаквих додира са тим да ли су избори или не и да ли ће то успорити дефинисање развоја наше стратегије", казала је министарка Михајловић.
Она је навела да у наредним годинама мора да се излази из производње електричне енергије из угља, да се мора окретати ка обновљивим изворима енергија и подизању енергетске ефикасности, што су велике одлуке за Србију и ту не сме бити успоравања.
Говорећи о региону Војводине, она је казала да је та област карактеристична по великом броју ветропаркова, али да њих и даље нема у довољном броју.
"Верујем да ћемо кроз нови инвестициони план, по коме преко 10 милијарди евра иде само за обновљиве изворе енергије, Војводина имати много значајније место него што је то данас случај", рекла је Михајловић.
Она је истакла да је важно да се на нивоу сваког домаћинства смањи потрошња електричне и топлотне енергије, јер ће то довести до нижих рачуна.
Председник Скупштине АП Војводине Иштван Пастор навео је да је питање енергетике питање свих, те да није довољно само очекивати од државе да реши све проблеме.
Како је рекао то питање тиче се свих фактора, од европског државног нивоа до појединаца, па је зато и тему енергетске ефикасности и чистих енергетских технологија битно више пута у току године стављати у тему интрересвања.
