Говорећи за ТВ К1, Михајловић је објаснила да Србија има довољно енергената, али да је у овом тренутку, енергетске кризе, питање колико ће нас све то коштати.
Подсетила је да цене енергената расту од марта ове године, да су високе и цене угља и гаса и додала да је данас цена гаса 1.000 долара на 1.000 метара кубних, што је неколико пута више него пре марта.
Говорећи о узроцима који су довели до повећања цена енергената, министарка је навела да су неки од разлога превелика тражња за тим енергентом након пандемије, али и политика на светском нивоу која се увек око гаса водила.
"Србија јесте енергетски стабилна, не кажем да смо потпуно безбедни, јер никада нисте потпуно безбедни. Имали смо са Русима десетогодишњи уговор који истиче у децембру, у току су преговори за нови десетогодишњи уговор којим се процењују нове милијарде кубног гаса, и то је што се тиче гаса. Када је реч о електричној енергији, ускоро излазимо из ремонта блока Б1 ТЕНТ-а", рекла је Михајловић.
Изласком из ремонта, објашњава Михајловић, Србија више неће морати да увози 10 одсто електричне енергије, који је био проблем због превисоке цене.
Како би обезбедила довољне количне гаса, Михајловић каже да Србија планира да прошири складиште гаса Банатски двор, јер је држава 49 одсто власник тог складишта, а компанија Гаспром 51 одсто.
Са тренутним количинама гаса у Банатском двору, Михајловић каже да у је у случају неке кризе Србија обезбеђена месец дана.
"Сматрамо да месец дана није довољно, због тога планирамо да проширимо складиште Банатски двор", објаснила је Михајловић.
Указала је и да држава планира да гради гасне електране, што је, додаје, још један од разлога зашто мора увек да има стално доступне резерве гаса.
Говорећи о нукеларној енергији, Михајловић је истакла да ниједан енергетски извор није идеалан, али да ми би Србија требало да размишља о нукеларној енергији с обзиром да до 2050. године мора да излази из енергије која се заснива на угљу.
"Ми ћемо наредних деценија морати да излазимо из угља, не због зелене агенде, већ због тога што ми тог угља немамо довољно", рекла је Михајловић.
Алтернатива томе, додаје, јесу хидроелектране и гасне електране, али би било пожељно и да, за почетак, уђемо као партнер у изградњу неке нуклеарне електране у региону.
Истиче да за сада о томе постоје идеје да се преговара са Мађарима и Бугарима.
Истиче да на "енергетском столу Србије" у наредом периоду треба ставити и могућност изградње нуклеарне електране, додајући да се данас праве нове генерације нуклеарних електрана, да се примењује нова технологија, посебан начин третирања радиоактивног отпада, да трошкови изградње нису високи као раније...
"Сва три акцидента која су се догодила везано за нуклеарне електране у протеклих 30 показало се да су настале због људског фактора, а не због технике и технологије, већ због тога што људи нису урадили свој део посла", рекла је Михајловић.
