Михајловић: Неће бити проблема са струјом, али ЈП морају бити ефикаснија

БЕОГРАД: Упркос светској енергетској кризи, Србија ће имати довољно струје и гаса, нико се ове зиме неће смрзавати, а грађани ће плаћати рачуне по гарантованим ценама, изјавила је данас министарка рударства и енергетике Зорана Михајловић.
mihajlovic, Tanjug/Zoran Žestić
Фото: Танјуг/Зоран Жестић

Међутим, Михајловић је истакла да се поједина јавна предузећа нису добро припремила за енергетску кризу, пре свега Електропривреда Србије и Србијагас, и навела да је ЕПС поједине ремонте морао да заврши раније, а Србијагас да раније договори нови дугорочни уговор о гасу и цени гаса.

"Цене електричне енергије и гаса нису почеле да расту јуче, ни пре месец дана, него у марту и априлу ове године. Знало се да свет излази из пандемијске кризе, да је тражња за енергетнима невероватно порасла, јер су државе желеле што пре да убрзају свој привредни раст", рекла је Михајловић за К1.

С обзиром на чињеницу, додаје Михајловић, да је тражња за енергијом порасла, као и да се знало да ће и цена енергената порасти, ЕПС није морао да уђе у ремонт блока Б1 на Термоелектрани "Никола Тесла" од 600 мегавата, због чега сада увозимо 10 одсто струје.

Михајловић је истакла да је тај ремонт можда могао да се догоди раније или да се изврши на други начин, како бисмо имали струју, а не да је сада увозимо.

Исто тако, каже, Србијагас је морао раније за започне преговоре за гас и цену гаса из Русије, додајући да су Мађари те преговоре завршили пре кризе и добили много бољу цену.

Михајловић је нагласила да јавна предузећа морају да буду ефикаснија и да је потребно да се енергетски сектор другачије организује, јер ће се, како каже, такве кризе понављати.

Истакла је да морамо да будемо спремни, а не да нам се догоди ситуација као сада да увозимо 10 одсто струје по високој цени, која је око 150 долара по мегават часу, а у марту је била два пута нижа.

Министарка је изразила наду да ће тај ремонт бити готов почетком децембра и да ће тај блок бити у систему, те да нећемо морати да трошимо новац на увоз струје.

"Они су у државном власништву, имају 30 одсто већу плату од оне на територији Србије, њихова основна обавеза је да пружају услугу и немају права да се понашају недомаћински", каже Михајловић.

Истиче да је ЕПС у претходних шест година могао да заврши неке своје инвестиције и додала да није у реду што се у последњих 30 година ништа није изградило у енергетском сектору.

Михајловић је поновила да она није за изградњу нових термоелектрана, односно електрана на угаљ, већ да је потребно да улажемо у енергију која не загадује животну средину, као што су хидроелектране и соларне електране.

Најавила је да ће енергетска стратегија бити готова до краја године, да ће бити на јавној расправи, да ће на њој бити позвани да учествују сви стручњаци и да ће тада бити тренутак да видимо у ком правцу ће се развијати енергетски сектор Србије.

Додала је да су земље око нас још пре десет година ушле у енергетску транзицију, и да полако излазе из угља и граде другачије капацитете.

Одбацила је тврдње да се поједине земље враћају на термоелектране, и навела пример Велике Британије да је од укупног енергетског сектора учешће угља само два одсто, а да су га током ове кризе повећали на три одсто.

Навела је и да је у претходном периоду Румунија смањила учешће угља за 17 одсто.

"Морамо да схватимо да лигнит није гориво које може да нам донесе сигурност. Оно што се данас ископава није исто као некада, пуно је муља, па је потребно веће коришћење других енергената да се он потпали", рекла је Михајловић.

Упитана да прокоментарише напредак Србије у области енергетике и транспорта у извештају Европске комисије, Михаловић је казала да је у области саобраћаја то резултат рада у претходних шест година.

"То је показатељ сарадње Министарства које сам тада водила и јавних предузећа у том сектору. Такође, велика захвалност иде и министарки Јадранки Јоксимовић и за нашу сарадњу и њено залагање за отварање кластера 4. Ми смо у Министарству рударства и енергетике направили нешто што је требало пре шест година. Донели смо нове законе, а Закон о ОИЕ је оцењен као најбољи у Европи за инвестирање", рекла је Михајловић.

Говорећи о субвенцијама за соларне панеле, Михајловић је објаснила да један соларни панел кошта око 4.000 евра, да држава или град субвенционишу 2.000 евра, а да су у преговорима са банкама да преостале 2.000 евра дају на рате грађанима.

Истиче да уградњом соларних панела рачуни за струју могу бити до 15 одсто нижи.

Подсетила је да је био јавни позив за соларне панеле за градове и општине, да ће у наредном периоду са њима Министарство потписати уговоре, а онда ће градови и општине да распишу два јавна позива - за фирме које ће постављати панеле и грађане.

EUR/RSD 117.5759
Најновије вести