Михајловићева је рекла да се ове године завршавају велике инвестиције у инфраструктури започете раније, пре свега, јужни и источни крак друмског Коридора 10, и да је Влада одлучила да крене у изградњу нових ауто-путева.
“Главни критеријуми, кад смо се опредељивали за пројекте, био је регионално повезивање, као и повезивање Србије изнутра, односно спајање два главна постојећа коридора. Највећи и најважнији пројекти на којима радимо и на којима ћемо почети радове су Моравски коридор, прва деоница ауто-пута Београд-Сарајево, од Сремске Раче до Кузмина, затим деоница ауто-пута ''Милош Велики'' од Прељине до Пожеге, затим деоница Ниш-Плочник, ауто-пут и брза саобраћајница Рума-Шабац-Лозница, а такође ће се радити и техничка документација за нови ауто-пут ''Вожд Карађорђе'', рекла је Михајловићева.
Она је додала да ће се поред изградње нових ауто-путева радити на рехабилитацији постојеће мреже државних путева.
Говорећи о железници, Михајловићева је рекла да је поред изградње брзе пруге Београд-Будимпешта већ потписан уговор и за пројекат модернизације, реконструкције и електрификације пруге Ниш-Димитровград, са изградњом обилазнице око Ниша.
“Поред тога, припрема се и пројектно-техничка документација за реконструкцију преосталих деоница на прузи Београд-Ниш-Прешево, преговарамо и о набавци нових возова”, навела је Михајловићева, саопштено је из њеног кабинета.
Додала је да су у претходном периоду значајни резултати остварени и у реформи железнице и повећању ефикасности железничких предузећа.
Разговарано је, између осталог, и о пројектима у водном саобраћају, пре свега о модернизацији лучке инфраструктуре и обезбеђивању пловности Саве и Дунава током целе године, о планираним улагањима у три међународна аеродрома у Београду, Нишу и Краљеву, као и плановима за развој других малих аеродрома, као и о пројектима у комуналној и социјалној инфраструктури.
На састанку су разматрани и планови у вези са јавним инвестицијама из надлежности Министарства које се планирају буџетом за 2020. годину.
Председник Фискалног савета Павле Петровић констатовао је да се примећује да постоје расположење и политичка воља да се повећају јавне инвестиције, на чему Фискални савет инсистира већ годинама, а што отвара могућност да се у средњем року, у наредних 4-5 година, направи квалитативан искорак на овом плану.
