Наиме, од 1. јануара минимална зарада је виша, донет је Закон о агенцијском запошљавању који би требало да доведе до веће заштите радних права оних који раде на лизинг, а позитивни ефекти очекују се и кад је реч о смањењу рада на црно.
Такође, крајем године покренута је инцијатива да се забрани рад недељом, а разговори о томе требало би да буду настављени.
Да ли ће ове промене, који јесу усмерене ка побољшању статуса запослених, и дати жељени резултат показаће време, а када је реч о минималној заради, председник Савеза самосталних синдиката Војводине Горан Милић каже да она није довољна за подмирење основних егзистенцијалних потреба радника и да минималац који ће се исплаћивати ове године није проистекао из договора заинтересованих страна, пре свега послодаваца и синдиката, већ је политичка одлука.
- До минималне цена рада која ће важити ове године и која ће, у просеку, бити 30.022 динара, није се дошло захваљујући социјалном дијалогу пошто је одлуку о томе донела Влада Србије - каже Милић. - Минималац јесте увећан и када се упореди с оним од пре неколико година износи су већи, али та повећања нису пратила раст трошкова живота и, практично, увећање цене рада нема неког значајнијег ефекта на реална примања радника.
Минималац до 31.747 динара
Они који раде за минималац ове године ће зарађивати у распону од 27.606 до 31.747 динара пошто висина минималне зараде зависи од броја радних сати у месецу. Најнижи минималац биће исплаћен само у фебруару јер је то једини месец у којем има 160 радних сати, ће док највиши минималац бити исплаћен јануару, јулу и децембру, када се ради 184 сата. У мају, августу и новембру, односно месецима у којима има 168 сати, минималац ће бити 28.986 динара, док ће у марту, априлу, јуну, септембру и новемару, када се ради 176 сати, у ковертама бити 30.367 динара.
Закон о агенцијском запошљавању, чија ће примена почети од марта, би радницима који већ годинама раде на лизинг, а по проценама их је око 100.000, тербало да донесе бољитак. Важна новина је да ће радници који се буду запошљавали преко агенција морати да буду запослени у њима, а то би, бар како изгледа, требало да значи већу сиурност за раднике.
Истовремено, то би требало да значи и да би ангажман радника на лизинг послодавцима требало да буде скупљу него до сада па би се и ту могла очекивати позитивна промена, оданосно да радници који годинама раде на лизинг добију уговор за стално.
- Иако су синдикати против запошљавања преко агенција за запошљавање, ова појава је код нас узела маха и и усвајање закона који регулише ову област је важно због тога што ће тако ангажовани радници имати иста птава као и радници на одређено време.Ипак, тим законом неће бити зауастављена флексибилизација радних места и они који се буду запошљавали преко агенција и даље ће страховати за своје радно место - истиче Милић.
Милић истиче и да се одлазак радника из Србије наставља, а да поред младих људи све више одлазе и радници с искуством, а да је недостатак кадрова одређене струке све већи и да се тај проблем неће брзо решити.
- Потебно је да се начине кораци да се задрже радно способни људи, а позитиван помак у том правцу свакако би било и забрана рада недељом на шта се већ одлучило 14 земаља Европе. Такође, надам се и да ће промене које се у радном законодавству очекују 2021. године ићи у корист радника, а не у правцу даљег смањења њихових права - рекао је Милић.
Д. Млађеновић
