Владе су објавиле мере подршке од скоро 12 билиона долара до септембра ове године, а централне банке су својим мерама додатно помогле са најмање 7,5 билиона долара како би се ублажио утицај пандемије на њихове економије, наводи ММФ у свом годишњем извештају, објављеном у понедељак.
Ипак, упркос незапамћеном обиму и брзим спасилачким мерама, које су обухваиле смањење пореза, субвенционисање зарада, одобравање зајмова малим предузећима и резање камата на рекордно ниске нивое, глобална економија трпи најгору рецесију од Велике депресије, напомиње Фонд, а преноси ЦНН.
Економска активност и запошљавање у великим деловима света, укључујући Сједињене Државе и Европу, и даље је знатно испод нивоа на кпјем је била пре удара пандемије.
Иако најава вакцина против коронавируса наговештава побољшане изгледе за глобалну економију следеће године, оне неће много помоћи земљама у непосредној будућности. А потенцијалне препреке на путу за обезбеђење додатне финансијске подршке привредама могле би да угрозе ионако крхки опоравак.
„Пред земљама је сада дуг пут успона који ће бити тежак, неуједначен, неизвестан и склон застојима“, рекла је извршна директорка ММФ-а Кристалина Георгиева.
У Сједињеним Државама, где број случајева корона вируса расте, одбијање председника Доналда Трампа да призна победу Џоа Бајдену могло би да заустави напоре да се донесе још једном велики пакету подстицаја, наводи ЦНН.
У земљи и даље има око 10 милиона радних места мање него пре почетка пандемије, а неколико држава уводи нова ограничења како би зауставиле раст броја заражених, што ће додатно отежати опоравак.
Истовремено, Европска унија се суочава са унутрашњом побуном која би могла да одложи коначно одобрење њеног фонда за опоравак од корона вируса вредног 800 милијарди евра (950 милијарди долара), о којем су месецима вођени преговори и који би требало да стартује 1. јануара, наводи се у тексту.
