Одбор извршних директора ММФ је 21. децембра донео одлуку о успешном завршетку првог разматрања резултата економског програма Републике Србије, који је подржан Инструментом за координацију политике (The Policy Coordination Instrument - PCI), саопштено је из Народне банке Србије (НБС).
Одлука је, како се прецизира, донета без одржавања формалног састанка Одбора, што је могућност која се користи када се оцени да формална дискусија није неопходна.
Одбор је позитивно оценио спровођење договореног економског програма и потврдио да Република Србија наставља да постиже добре макроекономске резултате. Наставља се снажна привредна активност, која је подржана опоравком приватне потрошње, високим приливима страних директних инвестиција и извозом, наводи се у саопштењу НБС.
ММФ, додаје се даље, очекује раст наше економије од 4,2 одсто у 2018. години и од 3,5 одсто у 2019. години.
ММФ је констатовао да инфлација наставља да се креће у границама циља НБС, док кредитна активност расте, као и зараде у приватном сектору.
Динар је остао релативно стабилан у односу на евро, а ММФ је поздравио напоре на плану веће употребе динара у делу депозитне и кредитне активности банака, који постепено дају резултате.
Из централне банке подсећају да су у циљу даљег напретка на пољу динаризације, НБС и Влада Србије потписале средином децембра и нови Меморандум о стратегији динаризације финансијског система Србије.
Према оцени ММФ-а, фискални резултати су добри, а модернизација Пореске управе се убрзава, уз оштар пад учешћа јавног дуга у БДП-у.
Буџет за 2019. годину, сматра Одбор ове међународне финансијске институције, омогућава очување резултата кључних фискалних прилагођавања која су спроведена у претходних неколико година, обезбеђује даљи пад јавног дуга, а истовремено предвиђа раст капиталних инвестиција и укидање нужних привремених мера.
ММФ је констатовао да ће Србија и у 2019. остати посвећена даљем спровођењу структурних реформи.
Мере укључују смањење сиве економије, јачање јавне управе и реструктурирање предузећа и финансијских институција у државном власништву. Фокус је на спровођењу реформи усмерених на подстицање раста који је вођен приватним сектором, као и бржу конвергенцију према ЕУ у погледу доходака.
Србија је друга чланица ММФ-а која користи PCI, подсећају из НБС.
PCI је на располагању свим земљама којима не треба финансијска подршка ММФ-а већ желе да потврде посвећеност реформама.
Нови програм сарадње одобрен је у јулу 2018. године, а циљ му је одржавање макроекономске и финансијске стабилности и наставак структурних и институционалних реформи за подстицање бржег и свеобухватног раста, стварања нових радних места и даљи раст животног стандарда.
