У извештају МОР-а и ЕБРДА-а ''КОВИД-19 и запошљавање'', приступ који је Србија заузела окарактерисан је као склонији тзв. „грешкама инклузије“, односно пружању помоћи и онима којима то заиста није потребно („добитницима“) него „грешкама искључивања“, односно непружања помоћи они којима је то потребно („губитници“).
Према том моделу, мерама за очување радних места (кроз директну подршку и одлагање пореских обавеза) смањује се стопа сиромаштва за 1,2 процентна поена у свим старосним групама, али је она ипак на пола пута од нивоа сиромаштва на којем је била пре кризе.
Када се миксу дода и мера помоћи свим грађани од 100 евра, ефекат комбинованих мера против сиромаштва је изузетно снажан, при чему смањујује „релативну стопу сиромаштва на 22,9 процената, испод нивоа пре кризе“, пише у сажетку извештаја МОР-а и ЕБРД-а о Србији.
Даље се истиче да овај модел показује да је комбинованим ефектима мера за очување радних места и једнократном мовчаном помоћи свим пунолетним грађанима, Србија успела да „обузда ширење сиромаштва, при чему је само новчана помоћ успела да смањи Гинијев коефицијент за један цео поен“.
Што се тиче радних сати, у извештају се констатује да је са примењеним моделом број радних сато сати у другом кварталу 2020. пао за 14,8 посто , сето је еквивалентно износу за 510.000 радних места са пуним радним временом.
Уколико се здравствена криза настави, а програми очувања запослености смање, постоји велики ризик да људи буду гурнути у категорију незапослености и неактивности.
Што се тиче ризика по секторима, наводи се да су у наредним месецима, на основу анализе, најугроженији у погледу запослености радници у осам сектора - трговина на велико и мало, смештај, транспорт, храна и пиће, услужне делатности, шумарство и сеча дрвета и ратарска и сточарска производња.
Према процени, у овим секторима је око 700.000 људи у непосредном ризику од губитка посла, а то су, како се објашњава они који раде на пословима које карактеришу неформалност и несигурност радног односа, самозапослени или радници у микро предузецима.
МОР и ЕБРД истичу у извештају да се у Србији не уочавају значајније рањивости у погледу карактеристика које се тичу родне равноправности.
Према овом извештају, микро предузећа су највише погођена актуелном здравственом кризом, и немају довољан приступ средствима подршке за опоравак.
Упркос томе, са изузетком микро предузећа која послују у текстилном, транспортном и туристичком сектору, предузећа у Србији су генерално успела да сведу отпуштање радника испод 9,0 процената, наводе МОР и ЕБРД.
