Према мишљењу НАЛЕД-а, потребно је да наручиоци при планирању набавке истраже тржиште ради бољег састављања техничких спецификација, прецизније, наводе предмет набавке и пажљиво одаберу додатне услове за учешће, како би подстакли конкуренцију, уместо да је ограниче. Иако је за критеријуме квалитета чуло 87 одсто наручилаца, користи их тек трећина, што указује на потребу за обукама како би их доследно и успешно примењивали.
- Од почетка примене новог Закона о јавним набавкама повећала се конкуренција и на примеру набавки архитектонских услуга видимо да је удео поступака са једном или две понуде смањен са 83 одсто на 69 одсто, али је то и даље висок проценат и цена и даље остаје главни критеријум за доделу уговора у чак 95 одсто случајева. Са више понуда имамо већу конкуренцију, а са више критеријума бољи квалитет јер најнижа цена често може довести до додатних трошкова – рекао је Никола Комшић, координатор за регулаторну реформу у НАЛЕД-у.
У анализи више стотина набавки, посебно код програмерских услуга, уочена је велика употреба преговарачког поступка без објављивања јавног позива, критеријуми су ограничавали конкуренцију и неретко нису одговарали спецификацији. Индикативно је и да су у две трећине анализираних поступака, процењена и уговорена вредност биле идентичне. Просечан број понуда у овим набавкама био је 1,12, док је цена била одлучујући фактор у 96 одсто случајева.
Слична ситуација уочена је и у набавци консултантских услуга (превођење, саветовање, припрема и надзор пројеката), где је критеријум квалитета био коришћен у мање од 10 одсто поступака, а број понуда по набавци испод републичког просека од 2,5. У овим набавкама уочени су и примери ограничавајућих услова – да понуђач за превођење има уговоре са 10 судских тумача за сваки од 10 различитих језика или да понуђач има најмање 10 адвоката, од којих је бар двоје у претходних пет година саветовало јавног партнера, који је развијао пројекат изградње јавне гараже.
Пример Словеније
У Словенији се годишње обави више од 15.000 поступака, у вредности већој од шест милијарди евра (више од 12 одсто БДП-а) и да је важно да држава вешто управља потрошњом, али и да негује стратешке елементе набавки.
- Кључ успешне набавке су транспарентан систем, професионални јавни службеници и дигитално окружење које се мора ослањати на фер тржиште, доступно свима. Наше истраживање је показало да свака додатна понуда у просеку може да снизи цену за око 4 одсто. У процесу смо развоја ИТ решења не само за транспарентне јавне уговоре, већ и за ажурну потрошњу на те уговоре, која ће бити доступна јавности. Али, поред све ове транспарентности, важно је да имамо и независне институције и механизме контроле – рекао је Сашо Матас, директор Агенције за јавне набавке у Словенији.
Анализе стања јавних набавки у три области израђене су у оквиру пројекта „Ефективне јавне набавке у служби економског раста“. Пројекат спроводи НАЛЕД, уз подршку Шведске агенције за међународни развој (Сида). Циљеви пројекта су и промоција веће примене „зелених“ и социјалних критеријума у јавним набавкама, као и подршка унапређењу система кроз израду мобилне апликације за набавке, еЛеарнинг платформе и регистра понуђача.
- Србија упоредо треба да решава све слабости у систему набавки. Приоритет је да се отвори надметање за све радове, добра и услуге који се плаћају јавним новцем, што тренутно није случај. Једнако је битно да наручиоци добију услуге и добра одговарајућег квалитета. Као што свако од нас када наручује нешто за себе брижљиво вага између цене и квалитета, то треба да чине и наручиоци из јавног сектора. Свесни смо да то није лако и у оквиру пројекта смо покушали да им помогнемо кроз конкретне савете за припрему конкурсне документације и упутства за вредновање понуда – изјавио је Немања Ненадић, програмски директор Транспарентности Србија, која је партнер на пројекту.
З. Делић
