Морамо ускочити у вагон индустрије 4.0 или ћемо нестати

Дигитална економија је већ почела, а ко не уђе у вагон – нестаће.
industrija moderna, pixabay.com
Фото: pixabay.com

Држава, наука и привреда морају бити у истом возу, а Србији треба стратегија нове индустријализације, потребна јој је нова пословна култура и изнадпросечна, пре свега инжењерска, знања и компетенције, поручено је с  панела „Индустрија 4.0. – нова индустријализација Србије”, који је одржан у компанији „Металац”.

Помоћница министра привреде Катарина Обрадовић напоменула је да ни Владиним ресорима не иде лако читав процес упознавања кључних области и модела за процес индустрије 4.0.

– Извесно је само да је неопходан договор државе, науке и бизниса – истакла је Катарина Обрадовић. – Зато се прешло на израду стратегије паметне специјализације с циљем да с открије које су то стварне потребе развојно оријентисаних предузећа, да би Министарство привреде осмислило нову индустријску политику. А она треба да буде реалан, дакле изводљив и одржив план.

Србија треба да се развија у правцу високих технологија, а никако кроз оквир радно интензивне индустрије и тиме, последично, претварања земље у технолошку колонију

Управо без тог реалног и одрживог плана будућности кроз развој индустрије 4.0, која је, заправо, већ почела, Србија тражи одговор на главни изазов како да радници у њој не буду јефтина радна снага у концепту перфидне европске производње, него да се у оквиру европског концепта избори да буде ниша у којој царују врхунске технологије.

– Србија није само пред животним избором већ она заправо у овом времену избора и нема – сматра професор Економског факултета у Београду Драган Ђуричин, нагласивши суштинску промену парадигме: иновирај, амотризуј, дигитализуј, повежи се или нестани. – У том императиву, који је и шанса и претња, успеће они који умеју да користе ново планатрано слободно добро „мобилност”. На планети постоји 8,5 милијарди уређаја повезаних разменом дигиталних података и задатака – од мобилних телефона, паметних кућних апарата до фабричких машина. Ко не буде што пре ускочио у воз те 4.0 индустријске револуције, нестаће са сцене.

По његовим речима, после 2008. године, године велике економске кризе, ствари су се драстично промениле јер је неолиберални модел превазиђен, и Србија то мора да прихвати.

– С индустријом 4.0 добили смо квантни скок могућности. Нове технологије донеле су апликације које интегришу главне карактеристике традиционалних информатичких алата, а осим тога, морамо имати на уму предвиђања која кажу да ће 2050. године 80 одсто становништва света живети у 80 мегалополиса. Дакле, мењајмо се или ћемо нестати – истакао је Ђуричин.


Тимски рад робота и човека

Роботи, који су нужни у појединим производним процесима, по Петровићевој оцени, не краду радна места, већ их, напротив, отварају. Компјутери су, каже, можда украли радна места дактилографкињама, али су отворили многа квалитетна радна места која раније нису постојала.

– Роботи су незаменљиви у производним процесима који су штетни по људско здравље. Они ће опслуживати пећ у којој се топи олово. Уместо целодневног подизања тешких ингота, ризика од опекотина истопљеним оловом и оно најгоре, целодневног удисања отровних оловних пара, човек ће уз компјутер надзирати и управљати радом робота с безбедне удаљености, седећи у пријатној канцеларији и пијући кафу док ради много квалитетнији посао. То је нови модел индустријске производње хибридног типа, у којем човек и робот тимски раде, свако свој део посла – рекао је Петровић. 


Стручњаци за дигиталну економију обично праве разлику између традиционалних компанија, које с мање или више успеха покушавају да се прилагоде новим технологијама, и новооснованих компанија, које су се појавиле паралелно с новим технологијама и које већ битно утичу на организацију рада, радно место, радно време, однос послодаваца и радника... Међутим, и једнима и другима, сложили су се панелисти, потребна је помоћ државе, и то интелигентне државе, способне да креира паметан регулаторни оквир који ће омогућити сигурност и безбедност.

Професор Машинског факултета у Београду Петар Б. Петровић сматра да Србија треба да се развија у правцу високих технологија, а никако кроз оквир радно интензивне индустрије и тиме, последично, претварања земље у технолошку колонију.

– Од виталног значаја за економски одрживу будућност је иновација производних процеса кроз дигитализацију, односно масовну примену роботике, паметне аутоматизације и интернет технологије – објаснио је професор Петровић. – Нужно је партнерство с државом. Она би могла подстаћи роботизацију домаћих фабрика, посебно малих и средњих производних предузећа, кроз различите облике јавног и приватног парнтерства. За почетак, бар укидањем царина на увоз робота.

Љ. Малешевић

 

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести