Незапослених смо лане имали 286.000, а стопа незапослености је била девет одсто и представља смањење од 1,4 одсто у односу на 2019.годину.
Број неактивних је било 2.712.800, што је повећање за 25.800 или један одсто у односу на претпрошлу годину, показала је анкета Завода за статистику.
Посматрано по делатноситма, пораст оних са радном књижицом забележен је у секторима грађевинарства, информисања и комуникације, док је највећи пад био у делатностима пољопривреде, шумарства и рибарства.
Гледајући према главним групама занимања, највећи раст запослености је био у групи занимања “занатлије и сродни”, где је у 2020. години било 17.800 радника више у радном односу него годину дана раније. Највеће смањење радника, за 17.700 људи, забележено је у групи “једноставна занимања”. Истовремено, највећи раст запослености прошле годину, у односу на претпрошлу, забележен је у категорији запослених са средњим образовањем - за 24.900, док је највећи пад у категорији људи са нижим образовањем - за 25.500.
Према професионалном статус, запослени се могу поделити у три групе и то самостални (са запосленима или без њих), запослени радници (који раде за послодавца) и помажући чланови домаћинства. У 2020. години самостално запослених било је 648.100, запослених радника 2.113.800 ,а број помажућих чланова домаћинстава износио је 132.900.
У оквиру укупне запослености, раст запослености од 16.100 забележен је у категорији запослени радници , док је број самозапослених мањи за 18.100, а број помажућих чланова за 4.200.
Републички завод за статистику бавио се и колико је међу младима запослено и незапослено, и у анкети дошао до података да је, посматрано по регионима, најмању стопу незапослености имао регион Војводине - 22,8 одсто ,а да је највише незапослених - 33,4 одсто било на истоку и југу земље.
Стопа запослености младих у прошлој години износила је 20,8 одсто што је за 0,7 одсто мање него у 2019.години. Истовремено, стопа незапослености била је мања у односу на 2019.годину за 0,8 одсто.
Стопа младих од 18 до 24 године са завршеном основном школом, који се даље не образују нити иду на обуке, била је 5,6 одсто, а то је један одсто мање него у 2019. години.
Прошле године било је за 59.600 више радника који су радили на неодређено време него у 2019.години, док је број оних који су имали уговор на одређено време на повремним и сезонским полсовима у истом периоду био мањи за 43.600. Републички завод за статистику израчунао је и одсуство с посла, па је тако, према анкети, 7,4 одсто запослених било одсутно са радног места, што је за 1,4 одсто више негу у 2019. години.Од анкетираних који су рекли да нису били на послу сваки дан, чак 37 одсто њих је имало разлог, смањен обим посла изазван техничким и економским разлозима, док је тај разлог у 2019. години навело свега пет одсто испитаника. С друге стране, смањен је и број запослених који су с посла одсуствовали због годишњих одмора, државних и верски празника. У структури запослених који су одсутвовали са радног места, у 2019. години њих 40 одсто је рекло да је разлог био годишњи одмор, док је у 2020. години тај удео износио 18 одсто
Од куће је прошле године радило 9,9 одсто запослених, што је више за 1,9 одсто него у 2019.години. Просечан број часова на послу током недеље по запосленом био је 38 сати, што је мањи број часова за 2,5 одсто него годину дана раније.
З. Делић
