Оних који се баве овим послом и производе новац у домаћој радиности одувек је било и, слободно се може рећи, увек ће их бити, али ће увек бити и оних који откривају фалсификовани новац и уклањају га из оптицаја.
Како би се отклонила сумња у исправност новчаница у Србији, Народна банка Србије редовно обавља експертизу новчаница за које се сумња да нису оригиналне. У првом тромесечју ове године, а према извештају НБС, откривено је 1.182 комада кривотворених банкнота. То је за 2,1 одсто мање него у истом периоду лане, када експертизу није прошло 1.207 новчаница.
У Србији је крајем марта у оптицају било 322,7 милиона комада новчаница у вредности од 186,4 милијарде динара. Тај податак говори да је на милион комада новчаница у оптицају било 3,7 комада оних које су кривотворене, односно да је на милијарду динара у оптицају вредност фалсификованог новца била 6.189 динара. Дакле, бројке потврђују да лажни новац није могао да нанесе штету домаћој валути. Будући да је динар је последњих година стабилан, извесно је да је интересантан за оне који се баве фалсификовањем новца. Удео фалсификованих динара од укупно откривених лажних новчаница је чак 87 одсто, а када је у питању номинална врденост откривеног лажног новца у оптицају у Србији води евро са учешћем од 64 одсто.
У Србији фалсификатори највише воле апоене средње вредности и кад је у питању домаћа валута, као и евро, који је после динара фалсификаторима најомиљенија валута. У структури откривених фалсификованих новчаница домаће валуте доминирају банкноте од 500 динара, а потом од 1.000 и 2.000 динара и оне чине чак 96,6 одсто фалсификованих банкнота. Наиме, експертиза НБС открила је 502 кривотворене новчанице од 500 динара, 455 новчаница од 1.000 динара, а фалсификована двохиљадарка појавила се 185 пута. Могло би се рећи да петохиљадарка није омиљена фалсифиакторима јер је откривено свега 15 комада.
Они који кривотворе новац бирају новчанице које су често у оптицају, релативно средње вредности, односно углавном нису занимљиви апоени мале или јако велике вредности. Експертизом НБС - откривена је само једна десетодинарка, дупло вредније, од 20 динара, није ни било, док је оних од 50 динара међу фалсификованим било свега два комада. Кованице су због скупе израде ван игре.
Фалсификатори кривотворе и друге валуте, а пре свега евро пошто је откривено највише фалсификованих новчаница европске валуте. У првом тромесечју ове године укупно је откривено 170 комада фалсификованих страних банкнота. То је два и по пута мање него у истом периоду 2017. године, када их је било 420 комада. Највише је фалсификованих евра - 149 банкнота, што је дупло мање него лане. Фалсификатори најчешће фалсификују апоен од 100 евра јер откривено чак 107 новчаница те вредности од укупно 149 лажних банкнота европске валуте.
Остале светске валуте ретко се фалсификују, а експертизом је откривено само 18 новчаница, што је далеко мање него 2017. године, када је откривено чак 123 комада лажних банкнота долара. Од осталих валута откривене су две фалсификоване новчанице британске фунте и једна новчаница конвертибилне марке.
Д. Вујошевић
