Од августа 2015. године, додаје, када је Народна банка усвојила Стратегију за решавање проблематичних кредита (НПЛ), бележи се њихов пад за 17,3 одсто.
Поред стабилне и ниске инфлације, нивоа страних директних инвестиција, фискалне одрживости и нивоа НПЛ-а, сваком инвеститору који планира да улаже у нашу земљу ови подаци говоре о економској стабилности земље, истиче гувернер Централне банке.
Ниво проблематичних кредита није тек бројка, која је заиста на рекордно ниском нивоу од 4,98 процената од када се прате ти подаци и нижи је за 17,3 процентних поена од тренутка када смо усвојили Стратегију за решавање проблематичних кредита, већ је то уствари показатељ о потпуно другачијем односу Народне банке према банкарском сектору, ризицима који банкарски сектор преузима, кредитирању и производима које банке нуде привреди и грађанима, каже гувернер НБС.
Подаци Централне банке показују да је пре више од десет година ниво НПЛ-ова износио преко 22 процента док је данас та цифра пет пута мања.
Посматрано у апсолутном износу, бројкама, ниво тренутних НПЛ-ова укупно је око 120 милијарди динара, а у том износу највећи део проблематичних кредита имају стране банке.
Он износи негде око 88 милијарди динара али је то сразмерно њиховом учешћу на тржишту јер те исте стране банке имају у процентима 4,5 процената учешћа проблематичних кредита. Али, с обзиром да заузимају највећи део банкарског тржишта код њих је и највећи износ у апсолутним бројевима, наводи Табаковић.
Напредак је по питању смањења НПЛ-а постигнут и код банака у којима држава има свој власнички удео.
На томе оне раде поступно, не по систему угледања као задати таргет који се постиже по сваку цену, али и у томе заиста значајан ефекат имају и приватне банке код којих је ниво НПЛ-а 4,7 одсто.
И даље је значајно учешће привреде у проблематичним кредитима али је оно снижено такође, и сада је однос задужења грађана у проблематичним кредитима 4,2 процента а привреде 4,5 одсто.
Надлежност НБС је, између осталог, да проверава рад банака које уводе нове производе и контролише да ли се оне руководе само профитом, да ли су добро одмериле ризике, односно, да ли нови производи банака, попут кредита, у једном тренутку могу да постану проблематични и тиме угрозе цео банкарски сектор и финансијску стабилност земље.
Народна банка била је принуђена 2008. и 2012. године да делиценцира четири банке, односно да им одузме дозволе за рад јер нису водиле рачуна о кредитним ризицима па су на тај начин нанеле велику штету својим оснивачима, како приватним тако и држави.
Низак ниво НПЛ-а постигнут је захваљујући, каже гувернер, квалитетној процени активе која је урађена на почетку претходног аранжмана са ММФ-ом, системском сарадњом са Министарством финансија, Правде и другима, као и надзором сваке појединачне банке у Србији.
Гувернер напомиње да у решавању проблема оваквих кредита, НБС приступа одговорно недозвољавајући да се потраживања према грађанима, односно њихови кредити, уступе било коме ван банкарског сектора јер је, истиче, жеља Централне банке да сачува достигнути ниво заштите грађана у смислу Закона о заштити корисника финансијских услуга.
