У првих десет месеци ове године, у Србију је увезено 81.745 половњака, од чега 25.891 бензинаца, 55.838 дизелаша, два електрицна и 14 хибридних аутомобила, према подацима Републичког завода за статистику.
После бирања половних аутомобила по цени од 1.000 до 2.000 евра, посетиоци тог сајта обично се “бацају” у потрагу за аутомобилима са ценом од 3.000 до 5.000, а потом следе они за које продавци траже од 2.000 до 3.000 евра.
На четвртом месту су кола вредности мање од 1.000 евра.
У првих девет месеци 2018. године, у Србији је регистровано 19.400 путничких возила, а највећи број је био марке шкода, а иза ње су фијат, фолксваген, рено, дачија и опел.
Када је реч о гориву, дизел и даље држи прво место, мада са мањом предношћу у односу на прошлу годину, што се може видети по податку да 42 посто возача бира половне аутомобиле који користе ово гориво.
Интересовање за бензинцима је порасло на 28 одсто са прошлогодишњих 23 посто, а плин је такође постао популарнији, пошто су се аутомобили са ТНГ уређајем тражили у 22 посто случајева, у односу на прошлогодишњих 18 одсто.
Скок цена горива сигурно је утицао и на раст популарности метана, који са пет одсто више не представља занемарљиву врсту погона.
За возилима на хибридни и електрични погон и даље влада слабо интересовање, мада је и код њих забележен раст.
Немачки аутомобили су без конкуренције по популарности, што доказује и податак да фолксваген, ауди и bmw држе прва три места. Следе опел и мерцедес.
Већ годинама је за купце убедљиво најважнија граница по питању радне запремине - до 2.0 литра, наводи се у анализи.
Мало је оних који уопште разматрају куповину возила с мотором од преко 2.000 кубика, а објашњење је просто - тзв. порез на луксуз, односно знатно скупља регистрација за кола са мотором од преко 2.0 литра коју возачи не могу или не желе да плаћају.
