Конституисана је 31. јануара 2015. године. Извештај о томе коме је те године додељена државна помоћ сачињен је у новембру прошле године, а података за 2016. годину још увек нема и могу се очекивати тек пред крај године.
По извештају Комисије, 2015. године учешће државне помоћи у БДП-у износило је 2,62 одсто. Укупно учешће државне помоћи у БДП-у Србије у 2015. години бележи благи пад у односу на 2014, док у односу на 2013. годину бележи благи раст.
Сектору пољопривреде је пре две године додељена државна помоћ од 22,307 милијарде динара, чиме она учествује с 21,4 одсто у укупној додељеној државној помоћи. У сектору индустрије и услуга то је било 81,895 милијарду динара, што чини 78,6 процената додељене државне помоћи. За запошљавање 2015. године додељено је 21,8 милион евра.
Државна помоћ у Србији се 2015. године додељивала путем субвенција, пореских подстицаја – порески кредити, престанак пореског дуга, отпис пореза, зајмова кроз повољне кредите и гаранције. По извештају Комисије, у 2015. години на име субвенција додељено је 53,133 милијарде динара, на име пореских подстицаја 24,690 милијарде, повољних кредита 2,543 милијарде, гаранција 8,924 милијарде и осталог 14,912 милијарде динара. Укупно је прошле године додељено 104,202 милијарде динара.
Путем субвенција додељено је 51 одсто укупне државне помоћи, док је путем пореских подстицаја укупно додељено 23,7 одсто државне помоћи. Износ нето државне помоћи по основу одобрених повољних кредита 2015. године је био 2,543 милијарде динара.
У извештају Комисије наглашава се да су субвенције инструмент којим се током 2015. године највише реализовала додела државне помоћи. Хоризонтални и регионални циљеви се финансирају директним инструментима доделе државне помоћи – субвенције и индиректним – порески подстицаји. Држава је за пољопривреду преко Комисије за државну помоћ поделила 22,307 милијарде динара субвенција, док је за индустрију и услуге додељено 30,282 милијарди. На име пореских подстицаја ниједан динар није додељен пољопривреди, док је индустрији и угслугама дато 24,690 милијарде динара. Пољопривреди нису давани ни повољни кредити, али су зато додељени индустрији и услугама – у износу од 2,543 милијарде динара.
Љ. Малашевић
Све мора бити јасно
У закључку извештаја, чланови Комисије истичу да пракса показује да је савест давалаца државне помоћи о потреби поштовања правила о њеном пријављивању знатно побољшана, имајући у виду да је Комисија у највећем броју случајева доносила решења о дозвољености дрржавне помоћи у поступку претходне контроле. Међутим, треба нагласити да се додела државне помоћи, посебно када се она додељује у облику субвенција, у највећем броју случајева додељује као индивидуална. То, како наводи Комисија, значи да недостају системска решења. Потребно је, сматра Комисија, завршити започети процес усклађивања прописа који су на попису постојећих шема државне помоћи које нису усклађене са Законом, а пре свега пореских закона.
Недавно је „Транспарентност Србија” у свом извештају тврдила да Комисија за контролу државне помоћи нема све податке о државним субвенцијама. Као доказ за то, наведено је да Комисија на свом сајту нема ниједну субвенцију из 2017. године.
